Marija Martinović, mlada žena iz Crne Gore, postala je simbol hrabrosti nakon što je ranjena u stravičnom masakru koji je izazvao njen rođak Aco Martinović. U trenutku pucnjave, Marija je uspela da zaštiti svoje dete tako što ga je čvrsto zagrlila, čineći sve što je mogla da ga spasi od nadolazeće opasnosti.
Njen otac, advokat Rade Stanojević iz Vučaka kod Smedereva, obratio se medijima i potvrdio da je njegova ćerka povređena, ali da je na putu ka oporavku. „Mi smo u Crnoj Gori. Ćerka je bolje, ranjena je. Ona je telom zaštitila dete. Hvala Bogu, ono je dobro, sa nama je tu. Došli smo iz Srbije na Cetinje kada smo čuli šta se desilo“, izjavio je Stanojević za „Novosti“.
U ovom tragičnom incidentu, Aco Martinović, star 45 godina, započeo je krvavi pohod u kafani „Velestovo“ nedaleko od Sportskog centra, gde su poginule četiri osobe. Njegova tiranija nije stala tu; nakon toga, ubio je još četiri osobe u Bajicama, a zatim i dvoje dece u naselju Humci. Njegov masakr završio je u Donjem kraju, gde je oduzeo živote još dve osobe. Kada su ga policijske snage okružile, Martinović je izvršio samoubistvo pucajući sebi u glavu i preminuo na putu do bolnice.
U ovom strašnom događaju, život je izgubilo ukupno 12 osoba, uključujući decu i bliske rođake ubice. Među žrtvama su braća Vukan (9) i Jovan (14) Vuletić, njihov stric Mirko Vuletić (45), kao i nekoliko članova porodice Martinović, uključujući blizance Miloša i Marka Martinovića. Ostale žrtve uključuju starije osobe poput Radomira Markovića (70) i Dragane Drašković (53), što dodatno naglašava razmere tragedije koja je pogodila lokalnu zajednicu.
U svetlu ovog događaja, postavlja se pitanje o motivima i mentalnom stanju Aca Martinovića. Izvori su potvrdili da je pre masakra bio pod terapijom i da su mu dijagnostikovani antisocijalni poremećaji. Ova informacija dodatno zakomplikuje situaciju i otvara mnoge diskusije o mentalnom zdravlju u društvu, kao i o načinima na koje se takve situacije mogu sprečiti u budućnosti.
Reakcije na ovaj incident su bile široke i različite. Mnogi su izrazili saučešće porodicama žrtava i pozvali na jaču kontrolu oružja i bolju podršku mentalnom zdravlju u društvu. Mnogi su se takođe zapitali kako je moguće da jedan čovek izazove toliku tragediju, a da prethodno nije bilo naznaka koje bi ukazivale na njegovu sposobnost za nasilje.
U međuvremenu, porodice žrtava i preživelih suočavaju se s nezamislivim gubitkom i traumom. Marija Martinović, uprkos svojim povredama, postala je simbol nade i hrabrosti, pokazujući kako roditeljska ljubav može prevazići čak i najstrašnije okolnosti. Njena priča će sigurno ostati urezana u sećanju lokalne zajednice, koja se sada bori s tugom i potragom za pravdom.
Ovaj incident takođe otvara šira pitanja o bezbednosti u zajednicama i kako se društvo može bolje zaštititi od sličnih tragedija u budućnosti. Potrebno je osnažiti sistem podrške za osobe koje pate od mentalnih poremećaja, kao i unaprediti proceduru za prijavljivanje i praćenje ljudi s potencijalno nasilnim ponašanjem.
Dok se lokalna zajednica pokušava oporaviti od ovog stravičnog događaja, važno je da se ne zaborave imena onih koji su izgubili svoje živote i da se nastavi borba za sigurniju budućnost. Marija Martinović, hrabra majka, simbolizuje snagu u najtežim vremenima, a njen čin zaštite deteta će zauvijek ostati urezan u srcima svih koji su čuli njenu priču.
