Na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana imaju potencijal da se istaknu zahvaljujući kvalitetnim i autentičnim sortama koje odražavaju karakteristike svojih područja. Srpska vina kao što su grašac, prokupac, smederevka i tamjanika, zajedno sa lokalnim teroarima u međunarodnim sortama poput kabernea iz Negotinske krajine i šardonea sa Fruške gore, predstavljaju bogatstvo vinske tradicije Srbije. Enolozi i vinski stručnjaci naglašavaju važnost unapređenja ovih autentičnih sorti, što zahteva zajednički rad vinara, institucija i eksperata.
Mladen Dragojlović, poznati enolog, ističe da je ključno raditi na poboljšanju prinosa i kvaliteta u vinogradima, kako bi se maksimalno iskoristile mogućnosti koje nude lokalne sorte. On takođe napominje da su međunarodne sorte, koje su lako razumljive stranim kupcima, doprinele usponu srpske vinske industrije. Ove sorte su važan adut koji može pomoći u održavanju konkurentnosti na globalnom tržištu.
Igor Popović, direktor Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije, ukazuje na značaj koncepta predstavljanja regiona kao vinskog područja. Ovaj pristup omogućava našim vinarima da upoznaju nove ljude, sklope poslove i otvore nova tržišta. Na nedavnom sajmu Vinitaly u Italiji, predstavljeno je 240 različitih vina iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Popović ističe da je interesovanje profesionalnih vinara i ljubitelja vina bilo izuzetno, što ukazuje na rastući trend popularnosti balkanskih vina.
Igor Luković, glavni urednik magazina „Vino i fino“ i somelijer, naglašava da je neophodno kontinuirano prisustvo i promocija balkanskih vina na međunarodnoj sceni. Samo kroz stalnu komunikaciju sa potencijalnim kupcima i konzumentima, region može postati prepoznat kao relevantan proizvođač visokokvalitetnih vina. On napominje da srpski proizvođači ne mogu konkurisati količinom, ali da mogu kvalitetom i autentičnošću, što je ključ uspeha na globalnom tržištu.
Luković kao dobar primer navodi Sloveniju, koja je uspela da plasira svoja vina i postepeno ih uvrsti u vinske karte prestižnih restorana širom sveta, od Pekinga do Njujorka. On veruje da bi sličan put trebalo da sledi i vinarstvo Balkana, usmeravajući se na kvalitet i jedinstvenost proizvoda.
Osim vina, šanse na svetskom tržištu postoji i za rakije, smatra Aleksandar Janjić iz Saveza proizvođača rakije u Srbiji. On ističe da je izvoz rakije značajno porastao, sa 5 miliona evra u 2018. godini na gotovo 14 miliona u 2023. godini. Šljivovica, kao najpoznatija srpska rakija, zajedno sa rakijama od dunje i drugim voćnim rakijama, predstavlja jedinstven proizvod koji može privući pažnju potrošača širom sveta.
Na štandu „Wine vision by Open Balkan“ na sajmu Vinitaly, koji traje do 17. aprila, predstavljaju se vodeća vina iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Ova prezentacija organizovana je uz podršku različitih institucija, uključujući Privrednu komoru Srbije, Generalni sekretarijat Vlade Srbije i Razvojnu agenciju Srbije.
Sledeća prezentacija „Wine vision by Open Balkan“ planirana je za maj, kada će se održati sajam Wine to Asia u Šenženu, što predstavlja još jednu priliku za promociju vinske tradicije Balkana na međunarodnoj sceni.
U zaključku, region Otvorenog Balkana ima značajan potencijal za razvoj vinske industrije, zahvaljujući bogatoj tradiciji, kvalitetnim sortama i autentičnim proizvodima. Ključ uspeha leži u kontinuiranoj promociji, međunarodnoj saradnji i unapređenju kvaliteta, što može dovesti do prepoznatljivosti balkanskih vina i rakija na globalnom tržištu.
