Prošle godine, svetska potražnja za zlatom dostigla je rekordne vrednosti, što je rezultiralo ukupnim obimom trgovine od 4.974 tone. Ovaj broj predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu kada je trgovina iznosila 4.899 tona. Ovaj trend je nastavljen i u 2024. godini, kada je potražnja dodatno povećana usled rastuće geopolitičke i ekonomske neizvesnosti, kako je istakao Šaokai Fan, globalni rukovodilac za centralne banke u Svetskom savetu za zlato.

Centralne banke su pokazale nezasitan apetit za zlatom, a obim trgovine zlatom već treću godinu zaredom prelazi 1.000 tona. Narodna banka Poljske bila je najveći kupac zlata među centralnim bankama, dodajući 90 tona svojim rezervama tokom prošle godine. Centralna banka Turske zauzela je drugo mesto sa povećanjem zaliha za 75 tona, dok je Rezervna banka Indije zauzela treće mesto, redovno kupujući zlato svakog meseca osim u decembru.

Potražnja za zlatnim polugama i kovanicama ostala je na visokom nivou, posebno u zemljama poput Kine i Indije. U izveštaju se navodi da su kineski investitori suočeni s nedostatkom alternativnih ulaganja, što ih je podstaklo da se okrenu zlatu. Ekonomska neizvesnost u Kini, zajedno sa stalnom volatilnošću tržišta akcija i niskim prinosima na državne obveznice, dodatno su doprineli ovom trendu.

U Indiji, potražnja za zlatom porasla je nakon što je vlada smanjila uvozne dažbine sa 15% na 6% u julu, što je olakšalo pristup ovom plemenitom metalu. Međutim, potražnja za zlatnim nakitom nije pratila ovaj trend, s obzirom na to da je obim trgovine nakitom pao za 11% i iznosio 1.877 tona.

U zaključku, izveštaj Svetskog saveta za zlato ukazuje na značajne promene u obrascima potražnje za zlatom, uz isticanje centralnih banaka kao glavnih aktera na tržištu. Ove promene su odraz šireg ekonomskog okruženja, koje se suočava s brojnim izazovima i neizvesnostima, a zlato ostaje sigurno utočište za investitore širom sveta.