Alek Popov bio je jedan od najcenjenijih bugarskih pisaca koji je preminuo u 58. godini. Rođen je u Sofiji 1966. godine, gde je diplomirao na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine, boravio je u SAD-u radi školovanja. Popov je imao bogatu karijeru, uključujući rad u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Takođe, bio je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa „Rodna reč“ i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Dobitnik je prestižnih nagrada kao što su „Graviton“ za fantastiku (1995), „Pavel Vežinov“ za kriminalističku priču (1994), „Raško Sugarev“ za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, te Nacionalne nagrade za dramaturgiju „Ivan Radoev“ (2005).

Alek Popov je postigao značajan međunarodni uspeh, budući da je njegova proza prevođena na mnoge jezike, uključujući nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski. Geopoetika je objavila nekoliko njegovih knjiga na srpskom jeziku, među kojima su „Sestre Palavejev: u oluji istorije“ (2016), „Nivo za napredne“ (2010), „Psi u niskom letu“ (2008), „Saputnik radikalnog mislioca“ (2007) i „Misija London“ (2004).

Alek Popov će ostati upamćen kao jedan od najistaknutijih bugarskih pisaca savremenog doba, čiji je uticaj dosezao daleko izvan granica njegove rodne zemlje. Njegova smrt je veliki gubitak za bugarsku književnost i kulturu, ali će njegova dela nastaviti da žive i inspirišu generacije čitalaca širom sveta. Alek Popov će ostati zauvek upamćen kao talentovani pisac čiji su radovi prepoznati i cenjeni kako u Bugarskoj, tako i širom sveta.