Jugoistočna Azija sve više pokazuje interes za pridruživanjem grupi BRIKS, koja predstavlja protivtežu međunarodnim institucijama predvođenim Zapadom. Premijer Malezije Anvar Ibrahim izjavio je da Malezija želi da se pridruži ovom bloku koji se udvostručio ove godine sa prilivom zemalja Globalnog juga, nudeći političku platformu oslobođenu uticaja Vašingtona.
Tajland, koji je tradicionalni saveznik SAD-a, takođe pokazuje interes za pridruživanjem BRIKS grupi, koja je nazvana po osnivačima – Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi. Ovaj blok predstavlja okvir saradnje jug-jug, što je nešto što Tajland dugo želi da postane deo, prema rečima ministra inostranih poslova Maris Sangiampongsa.
Sve ovo ukazuje na rastuću frustraciju zemalja jugoistočne Azije prema međunarodnom poretku predvođenom SAD-om, kao i ključnim institucijama koje su pod čvrstom kontrolom zapadnih sila, poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Neki političari smatraju da je potrebno pronaći rešenja za nepravednu međunarodnu finansijsku i ekonomsku arhitekturu, pri čemu bi grupa BRIKS mogla biti jedan od načina za postizanje balansa.
BRIKS, koji je godinama funkcionisao sa samo pet članica, proširio se na devet zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Iran, Ujedinjene Arapske Emirate, Etiopiju i Egipat, pri čemu je to rezultat kineske diplomatije i jačanja ugleda i uticaja Pekinga na globalnoj sceni. Čak je i Indonezija pokazivala interes za pridruživanje bloku prošle godine, ali je predsednik Džoko Vidodo nagovestio da neće donositi žurbe po tom pitanju.
I pored napora SAD-a i Evrope da spreče zemlje da sarađuju sa Moskvom, zemlje koje nisu članice grupe su prisustvovale savetu ministara BRIKS-a u Rusiji. Među tim zemljama su bile i dugogodišnji američki neprijatelji poput Kube i Venecuele, kao i zemlje poput Turske, Laosa, Bangladeša, Šri Lanke i Kazahstana.
Vijetnam, koji je unapredio veze sa Vašingtonom prošle godine, nedavno je primio ruskog predsednika Vladimira Putina, ističući da je uvek spreman da učestvuje i doprinosi globalnim i regionalnim multilateralnim mehanizmima.
Grupa BRIKS poseduje rezervu od 100 milijardi dolara u stranim valutama, koja se može iskoristiti za pozajmice u kriznim situacijama, kao i Novu razvojnu banku koja je odobrila zajmove u visini od 33 milijarde dolara za infrastrukturne projekte u siromašnijim zemljama. Ovo pokazuje da BRIKS može imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju i politiku.
U zaključku, interes zemalja jugoistočne Azije za pridruživanjem grupi BRIKS ukazuje na promene u međunarodnim odnosima i rastuću potrebu za alternativnim institucijama koje pružaju platformu oslobođenu uticaja Zapada. Grupa BRIKS može odigrati ključnu ulogu u balansiranju globalne finansijske i ekonomske arhitekture, pružajući zemljama Globalnog juga novu perspektivu i mogućnost za saradnju.
