Geopolitičke tenzije povećale su strahovanja od „ratova za hranu“, tvrdi vodeći trgovac poljoprivrednim proizvodima „Olam Agri“. Kompanija sa sedištem u Singapuru snabdeva hranom i sirovinama kupce širom sveta. Njihov izvršni direktor, Sani Vergeze, upozorava da su trgovinske barijere, nametnute zbog podrške domaćim zalihama hrane, pogoršale inflaciju hrane. Cene hrane su počele da rastu nakon pandemije i eskalacije sukoba u Ukrajini. Restrikcije su blokirale izvoz žitarica i đubriva, produbljujući nesigurnost hrane u siromašnim zemljama.
Vergeze ističe da veliki trgovci poljoprivrednim proizvodima ostvaruju rekordne profite, dok se inflacija cena hrane povećava zbog viškova roba koje su bogatije zemlje gomilale. Klimatske promene takođe utiču na porast protekcionizma u svetu, sa zabranama izvoza određenih proizvoda u cilju zaštite lokalnih tržišta.
Šef UN-a za ljudska prava, Voker Tirk, upozorava da ekstremni vremenski događaji negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, stada i ekosisteme, što dovodi do zabrinutosti oko dostupnosti hrane. Upravo zbog tih faktora, potrošačka industrija mora da preduzme više akcija u vezi sa klimatskim promenama.
Svet se suočava sa ozbiljnim problemom nedostatka hrane, učvršćenim geopolitičkim tenzijama i porastom protekcionizma. Veliki trgovci poljoprivrednim proizvodima, poput Olam Agri, upozoravaju da ovo može dovesti do „ratova za hranu“ u budućnosti.
Sani Vergeze, izvršni direktor Olama, ističe da trgovinske barijere koje su nametnule vlade radi podrške domaćim zalihama hrane dovode do inflacije cena hrane. Ovo je posebno izraženo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini i zapadnih sankcija Rusiji, što je dovelo do blokiranja izvoza žitarica i đubriva. Situacija je dodatno pogoršana klimatskim promenama, koje ometaju globalnu poljoprivrednu proizvodnju i dovode do porasta protekcionizma širom sveta.
Vergeze navodi primer zabrane izvoza palminog ulja u Indoneziji i ograničenja izvoza pirinča u Indiji kao mere zaštite lokalnih tržišta. Rekordni profiti trgovaca poljoprivrednim proizvodima u 2022. godini dodatno ukazuju na ove probleme. Sve ovo može dovesti do ozbiljnih kriza troškova života u siromašnijim zemljama i stvoriti globalnu nestabilnost u snabdevanju hranom.
Šef UN-a za ljudska prava, Voker Tirk, naglašava da ekstremni vremenski događaji imaju značajan negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i ekosisteme, što dalje dovodi do zabrinutosti oko globalne dostupnosti hrane. Potrošačka industrija, zajedno sa velikim trgovcima poljoprivrednim proizvodima, mora da preduzme hitne akcije u vezi sa klimatskim promenama kako bi se sprečile potencijalne katastrofalne posledice.
Jasno je da svet mora da se suoči sa brojnim izazovima u vezi sa snabdevanjem hranom u budućnosti. Geopolitičke tenzije, inflacija cena hrane, protekcionizam i klimatske promene sve više utiču na globalnu sigurnost hrane. Kako bi se izbegle potencijalne „ratove za hranu“, neophodno je da države, trgovci i potrošači preduzmu zajedničke akcije kako bi osigurali stabilno i održivo snabdevanje hranom za sve.
