Nove američke tarife na kinesku robu stupile su na snagu u utorak, što je izazvalo brzu reakciju Kine, koja je odlučila da uvede tarife na uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država. Kina je najavila tarife od 15% na američki ugalj i tečni prirodni gas, kao i od 10% na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i određene modele automobila. Pored toga, Peking je pokrenuo antimonopolsku istragu protiv Gugla i upozorio nekoliko američkih kompanija da bi mogle biti podložne sankcijama.
Američke mere uključuju carine od 10% na svu kinesku robu, koje je predsednik Donald Tramp uveo kao deo svog nastojanja da izvrši pritisak na Kinu da preduzme akcije protiv šverca fentanila u SAD. Američka vlada je identifikovala Kinu kao glavni izvor hemikalija koje koriste meksički narko-karteli za proizvodnju ovog opasnog narkotika. U međuvremenu, Kina je izjavila da je preduzela korake kako bi suzbila ilegalnu trgovinu drogom.
Tramp je naglasio da se nada da će Kina prestati s isporukama fentanila, dodajući da bi carine mogle biti znatno veće ako se to ne dogodi. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, izjavila je da će Tramp uskoro razgovarati s kineskim predsednikom Ši Đinpingom, ali je Tramp u utorak rekao da mu se ne žuri s tim razgovorima, ističući da je kineska odluka o uzvratnim tarifama „u redu“.
Ovo nije prvi put da su SAD i Kina u trgovinskom ratu. U 2018. godini, Tramp je više puta povećavao tarife na kinesku robu, a Kina je svaki put uzvraćala svojim merama. Tramp je nedavno najavio i jednomesečnu pauzu na uvođenje tarifa od 25% na robu iz Meksika i Kanade nakon razgovora sa meksičkom predsednicom Klaudijom Šajnbaum i kanadskim premijerom Džastinom Trudoom.
Šajnbaum je izjavila da će Meksiko poslati 10.000 vojnika Nacionalne garde kako bi obuzdao dotok fentanila u SAD. Takođe, istakla je da će se dve zemlje nastaviti razgovore o bezbednosti i trgovini, dok su tarife na mesec dana stavljene na pauzu. Premijer Trudo je najavio da će Kanada rasporediti novu tehnologiju i osoblje duž granice sa SAD kako bi se sprečio protok fentanila.
I Šajnbaum i Trudo, kao predstavnici zemalja koje su uz Kinu najveći trgovinski partneri SAD, izrazili su nezadovoljstvo Trampovim planovima za uvođenje tarifa i obećali da će uzvratiti. Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, rekao je da je pogrešno nazivati ovu situaciju trgovinskim ratom, uprkos očekivanim odgovorima Meksika, Kanade i Kine i rizicima od eskalacije.
Tramp je takođe priznao da bi nove tarife na tri najveća američka trgovinska partnera mogle uticati na potrošače u SAD, uzrokujući povećanje cena namirnica, benzina, automobila i drugih proizvoda široke potrošnje. Ipak, istakao je da bi veće tarife bile „cena koju se isplati platiti“ kako bi se zaštitili interesi SAD.
Potrošači u Sjedinjenim Američkim Državama mogli bi se suočiti sa višim cenama, jer kompanije koje plaćaju carine često prebacuju deo tog tereta na potrošače, umesto da same apsorbuju dodatne troškove. Tenzije su dodatno porasle kada je lider kanadske provincije Ontario objavio da prekida ugovor o internet uslugama sa kompanijom Starlink, koju vodi Ilon Mask, kao odgovor na Trampove nove tarife.
Premijer Ontarija, Dag Ford, izjavio je da neće poslovati s američkim kompanijama koje ugrožavaju ekonomiju provincije. Raskid ugovora sa Starlinkom dolazi nakon što je Ontario potpisao ugovor vredan 68 miliona dolara s Maskovom kompanijom za pružanje brzog interneta ruralnim područjima.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencija Frans pres.
