Muhamed Bhar, mladić sa Daunovim sindromom i autizmom, stradao je tokom sukoba u palestinskom gradu Gazi. Njegova porodica, koja se uvek brinula i podržavala ga, bila je primorana na evakuaciju kada su Izraelske odbrambene snage naredile stanovnicima da napuste Šejaju u potrazi za borcima Hamasa. Bhari su se skrivali i tražili utočište po kući, izbegavajući bombaške napade.

Muhamed, zbog svojih oboljenja, nije mogao da razume šta se dešava i strahovao je od nasilnih zvukova rata. U jednoj raciji, vojnici su upali u kuću porodice Bhar, napali Muhameda i čak ga ujeli borbeni pas. Nabila, Muhamedova majka, pokušala je da zaštiti svog sina, ali je bila nemoćna.

Nakon brutalnog napada, vojnici su Muhameda premestili u drugu sobu i pokušali da mu zaleče rane. Porodica je bila razdvojena i bila je primorana da napusti kuću pod pretnjom oružjem, ostavljajući Muhameda iza sebe. Sedam dana kasnije, vratili su se da pronađu Muhamedovo telo, ali tačan uzrok smrti nije jasan.

Muhamed je sahranjen bez obdukcije ili umrlice u uličici između kuća zbog trajanja sukoba. Njegova porodica zahteva istragu, ali s obzirom na situaciju, neizvesno je kada će se to desiti. Nabila pati od trauma zbog sinove smrti i neprekidno se vraćajući slikama napada i krvi.

Ova tragična priča jasno pokazuje strahote i posledice sukoba na nedužne civile, posebno osobe sa posebnim potrebama. Porodica Bhara traži pravdu i istinu o Muhamedovoj smrti, ali je suočena sa teškim uslovima i nastavkom sukoba. Nadamo se da će njihov glas biti čut i da će pravda biti zadovoljena.