Stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu je dostigla rekordnih 60,5 odsto u 2023. godini, što budi optimizam, ali treba biti oprezan u vezi sa razlozima za to, rekla je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu. Dispariteti u zapošljavanju po polovima još uvek postoje, sa 15 odsto manje žena zaposlenih nego muškaraca. Izazovi kao što su dugotrajna nezaposlenost, neregistrovani rad, zabrinjavajući trendovi emigracije i odliva mozgova i dalje postoje, prema sajtu RCC.

Stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu je dostigla rekordnih 60,5 odsto u 2023. godini, što budi optimizam, ali treba biti oprezan u vezi sa razlozima za to, rekla je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu. Dispariteti u zapošljavanju po polovima još uvek postoje, sa 15 odsto manje žena zaposlenih nego muškaraca. Izazovi kao što su dugotrajna nezaposlenost, neregistrovani rad, zabrinjavajući trendovi emigracije i odliva mozgova i dalje postoje, prema sajtu RCC.

Stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu je dostigla rekordnih 60,5 odsto u 2023. godini. Ova statistika, iako ohrabrujuća, ukazuje na potrebu opreza prilikom analize razloga za takav rast. Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu istakla je da su dispariteti u zapošljavanju po polovima još uvek prisutni na regionu, s 15 odsto manje žena zaposlenih nego muškaraca.

Iako je postignut napredak u oblasti zaposlenosti na Zapadnom Balkanu, postoje i brojni izazovi sa kojima se region suočava. Dugotrajna nezaposlenost, neregistrovani rad, kao i trendovi emigracije i odliva mozgova predstavljaju ozbiljne probleme. Prema sajtu RCC, potrebno je kontinuirano raditi na rešavanju ovih pitanja kako bi se održao pozitivan trend u oblasti zapošljavanja.

RCC je također istakao da je neophodna veća podrška ženama na tržištu rada kako bi se smanjila razlika u zapošljavanju između polova. Cilj je stvoriti podsticajno okruženje za žene da se uključe u radnu snagu i da im se omogući jednake šanse za napredovanje.

Pored toga, neophodno je raditi na unapređenju obrazovnog sistema kako bi se mladima pružile veće mogućnosti za zapošljavanje i razvoj karijere. Investicije u obrazovanje i obuke ključne su za stvaranje konkurentne radne snage koja će biti sposobna da odgovori na zahteve savremenog tržišta rada.

Emigracija i odliv mozgova predstavljaju ozbiljan izazov za države Zapadnog Balkana, jer gubitak stručne radne snage može negativno uticati na ekonomski razvoj regiona. Stoga je važno raditi na stvaranju uslova koji će mladima pružiti mogućnost za ostvarenje karijere u svojim zemljama i sprečiti dalji odliv talenata.

Uz podršku međunarodne zajednice i institucija, kao što je RCC, države Zapadnog Balkana imaju priliku da prevaziđu izazove koje trenutno imaju u oblasti zapošljavanja. Kroz saradnju i zajedničke napore, moguće je stvoriti stabilno i održivo tržište rada koje će obezbediti prosperitet i rast regiona.

U zaključku, iako je stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu dostigla rekordne nivoe, još uvek postoje brojni izazovi sa kojima se region suočava. Potrebno je kontinuirano raditi na rešavanju problema kao što su dugotrajna nezaposlenost, dispariteti u zapošljavanju po polovima i emigracija kako bi se obezbedila održiva ekonomska budućnost regiona. Kroz zajedničke napore i podršku međunarodne zajednice, Zapadni Balkan može ostvariti napredak i prosperitet u oblasti zapošljavanja.