Najomraženiji zločinac Jugoslavije: Krvavi tragovi Miodraga Trifunovića

Miodrag Stole Trifunović, poznat kao najmonstruozniji jugoslovenski ubica nakon Drugog svetskog rata, nije vodio dvostruki, već trostruki život. Trifunović je smatran najinteligentnijim i najsmrtonosnijim zločincem na ovim prostorima, odgovoran za smrt više od šezdeset osoba oba pola, i do danas ostaje neprevaziđen.

Trifunović potiče iz Niša, gde je odrastao u problematičnoj porodici. Njegov otac, vlasnik obućarske radnje, bio je poznat kao strastveni kockar i alkoholičar, često dovodeći sumnjive žene u njihov dom. Ovakvo ponašanje oca stvorilo je u Stoletu duboku mržnju prema ženama, posebno nakon što je video poniženja koja je njegova majka trpela.

Prvo seksualno nasilje izvršio je u petnaestoj godini u Merošini pored Niša. Žrtva je bila devojčica od dvanaest godina. Da ne bi pukla bruka, njegova majka, koja se u međuvremenu razvela, rešila je da se sa sinom preseli u Beograd. Kao učenik srednje građevinske škole, Trifunović je sopstvene bolesne nagone zadovoljavao u prepunim tramvajima time što je devojke hvatao za grudi i stražnjicu.

Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, u večernjim satima, predstavljao je strah i trepet za parove koji su ljubavali po beogradskim parkovima. Posle višečasovnog praćenja prvo bi im se nečujno prikradao, da bi potom gvozdenom šipkom onesvešćivao mladiće, a njihove devojke silovao.

Dvadeset dana kasnije Stole, koga je narod u međuvremenu prozvao fantom, masakrirao je 22-godišnju Slavicu Trifunović. Njeno unakaženo telo spakovao je u dve vreće i bacio u Savu. Jednu vreću izvukao je iz vode penzionisani železničar, inače strastveni ribolovac Čeda Savić. Prema izveštaju iz prosekture, žrtva je najpre silovana pa potom zadavljena. O nestanku svoje sestre policiju je obavestila Seka Trifunović, radnica koja je sa suprugom živela u Zemunu.

Proverom u rejonu u kojem su Trifunovićevi stanovali utvrđeno je da je sestra ubijene Slavice veoma preke naravi, sklona svađi i tuči, za razliku od njenog muža, poslovođe uglednog građevinskog preduzeća, koji je, prema rečima njihovih komšija, bio izuzetno miran i povučen čovek, spreman da im u svakom trenutku priskoči u pomoć.

Zanimljivo je da je Trifunović sakupljao sve što je na srpskom jeziku bilo objavljeno o Džeku Trboseku, kao i da je obožavao prozu Onorea de Balzaka, posebno „Golićave priče“. Inspirisan Trbosekom, odlučio je da nadmaši svog idola, što se kasnije i dogodilo.

Zanimljivo je da je Trifunović stupao u kontakt s potencijalnim žrtvama prezentirajući se kao osoba koja pomaže bolesnoj supruzi kod kuće. Naivne i povodljive osobe brzo su upadale u njegovu vešto postavljenu zamku.

Nakon hapšenja, Seka je podnela zahtev za razvod braka kada je saznala za zločine koje je počinio. Začuđenim islednicima je dodala da ga je tukla zato što je u krevetu bio nikakav!