Tržište električnih vozila u Evropi je započelo dobro u prva tri meseca ove godine, sa porastom od 3,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U totalu je prodato 332.999 električnih vozila, pri čemu su zabeleženi najveći rastovi u tražnji na Kipru, u Slovačkoj, Belgiji, Mađarskoj i Francuskoj. Hibridna vozila su takođe zabeležila rast od 19,7 procenata, dok je broj prodatih plug-in hibrida porastao za 7,5 odsto.
Norveška je postala svetski lider u elektrifikaciji transporta, sa više od 91 odsto novoregistrovanih automobila i više od 20 procenata svih putničkih vozila u zemlji koji su električni. Osim poreskih olakšica, vlasnici e-vozila imaju povlastice u pristupu trajektima, parkiranju i vožnji u trakama javnog prevoza.
Evropska unija je donela direktivu prema kojoj će proizvodnja električnih vozila dostići udeo od 60 procenata do 2032. godine, a do kraja 2035. godine benzinci i dizelaši će biti potpuno izbačeni sa proizvodnih traka radi smanjenja emisije CO2. Subvencije za kupovinu električnih vozila se odobravaju u Srbiji, ali predlažu se i modeli poput onih u EU, gde je smanjenjem PDV-a moguće ostvariti isti efekat podsticaja za kupovinu vozila.
Kupci i dalje oklevaju sa kupovinom električnih vozila zbog sumnje u domet baterije, ukidanja subvencija u pojedinim zemljama i nedovoljno razvijene mreže javnih punjača. Problem za evropske proizvođače predstavlja i konkurencija koja dolazi iz Kine sa jeftinijim modelima električnih automobila.
Srbija, sa svojim zalihama ključnih sirovina poput litijuma, može postati važan igrač na evropskom tržištu električnih vozila. Potencijal za pokretanje proizvodnje litijum-jonskih baterija i dobijanje širokog spektra proizvoda za industriju e-vozila bi mogao doneti veliki broj novih radnih mesta i ekonomsku dobit za zemlju. Najavljeni električni model Fiata iz Kragujevca takođe može postati konkurentan na evropskom tržištu električnih vozila.
