Inflacija u Srbiji, prema novim projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), očekuje se da će ostati unutar ciljanih granica od 3,0% plus minus 1,5% u naredne dve godine. Ovu informaciju je izneo viceguverner NBS, Željko Jović, prilikom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji. On je naveo da bi međugodišnja inflacija na početku godine mogla da dostigne gornju granicu ovog opsega, ali se očekuje postepeno usporavanje do kraja godine, kada bi inflacija trebalo da se približi centralnoj vrednosti.
Jović je istakao da će restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, kao i očekivani pad svetskih cena energenata, značajno doprineti ovakvom kretanju inflacije. Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone, koja se očekuje od maja, mogao bi rezultirati pojeftinjenjem voća i povrća, kao i smanjenjem troškova u proizvodnji hrane. Projekcija rasta realnih zarada, u skladu sa povećanjem produktivnosti, takođe bi trebala doprineti smanjenju bazne inflacije.
U analizi je primećena pojava poznata kao „čipflacija“, koja se odnosi na brži rast cena jeftinijih brendova u odnosu na skuplje. U periodu od 2022. do 2024. godine, kumulativni rast cena jeftinijih brendova u kategoriji hrane i pića bio je za pet procenata viši od skupljih brendova. Jović je naglasio da se najveća razlika u kretanju cena ovih brendova javlja tokom izraženih inflatornih pritisaka.
Dodatno, pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 3,3%, dok je na godišnjem nivou rast dostigao 3,9%. Jović je istakao da je Srbija, uprkos globalnim izazovima, uspela da ostvari visoku otpornost i ispunila sve ciljeve.
Kada su u pitanju strane direktne investicije, Srbija je zabeležila rekordnih 5,2 milijarde evra u 2024. godini, kao i kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra. Fiskalni deficit bio je niži od planiranog, iznoseći dva procenta BDP-a, što je doprinelo opadajućem trendu javnog duga. Devizne rezerve zemlje su na rekordnom nivou, što dodatno osnažuje ekonomsku stabilnost.
Analiza potrošačkih cena u 2024. godini pokazuje da je distribucija rasta cena značajno poboljšana u poređenju sa prethodnom godinom. Smanjeno je učešće proizvoda i usluga sa dvocifrenim međugodišnjim rastom, dok je porastao procenat proizvoda koji nisu poskupeli. U ovoj godini, čak 100 proizvoda i usluga imalo je niže cene nego godinu dana ranije.
U januaru 2025. godine, potrošačke cene su porasle za 4,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Međugodišnja inflacija u decembru 2024. godine iznosila je 4,3%. U proseku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2025. godine povećane su za 0,6% u odnosu na decembar 2024. godine.
Rast cena zabeležen je u različitim grupama proizvoda i usluga. Najveći porast cena zabeležen je u grupama komunikacija (1,3%), transporta (1,2%), rekreacije i kulture (0,7%), kao i u grupama hrane i bezalkoholnih pića, i stanovanja, gde su cene porasle za 0,6%. U grupama zdravlja, opreme za stan i restorana i hotela, rast je bio 0,5% ili 0,4%. S druge strane, pad cena zabeležen je u grupi odeće i obuće, gde su cene opale za 0,6%.
U svetlu ovih informacija, čini se da Srbija nastavlja da se suočava sa izazovima inflacije, ali i da pokazuje otpornost kroz ekonomski rast i strana ulaganja. Očekuje se da će restriktivne monetarne politike i sezonski faktori doprineti stabilizaciji cena u narednim godinama, ali će i dalje biti važno pratiti kretanje cena i potrošnje kako bi se osigurala ekonomska stabilnost.
