Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, nedavno je govorio o projektu „Jadar” na panel diskusiji u Evropskom parlamentu, ističući da ovaj projekat nije samo rudarski napor, već ključni test sposobnosti Evrope da deluje u skladu sa sopstvenim dugoročnim strateškim interesima. Prema njegovim rečima, Evropa treba da izgradi otporan i održiv lanac vrednosti litijuma kako bi obezbedila svoju zelenu industrijsku budućnost, umesto da se oslanja na strane dobavljače. Ova zavisnost može dovesti do ranjivosti na geopolitičke pritiske i ekonomsku stagnaciju.
Čadež je naglasio da EU mora delovati odlučno kako bi podržala strateške litijumske projekte unutar i izvan svojih granica, osiguravajući da Srbija i Zapadni Balkan budu potpuno integrisani u evropsku tranziciju ka čistoj energiji. U njegovom autorskom tekstu na LinkedIn-u, on je izneo stav da se ne radi samo o rudarstvu, već o budućnosti Evrope.
U Srbiji se nalaze treće najveće rezerve litijuma u Evropi, što znači da bi mogla obezbediti do 90% potreba EU za litijumom potrebnim za proizvodnju baterija. U trenutku kada SAD i Kina intenzivno traže kritične sirovine, Evropa se još uvek koleba. Iako EU ima 19 litijumskih projekata u razvoju, samo je nekoliko njih dobilo odobrenje. Čadež ukazuje na to da u zemljama poput Portugala, Nemačke i Francuske postoje slični obrasci dezinformacija, koji uključuju mešavinu legitimnih ekoloških zabrinutosti, stranog uplitanja i lokalnih političkih dinamika, što često dovodi do odlaganja i strateške paralize.
On je predložio da se diskusija o litijumu u Srbiji preusmeri sa emocionalnih i političkih tema na konkretna rešenja. Prvo rešenje je formiranje nezavisne Radne grupe za litijum unutar EU, koja bi nadgledala ekološke i industrijske standarde, obezbeđujući transparentnost i odgovornost. Čadež smatra da bi Srbija trebala biti u potpunosti integrisana u Evropsku alijansu za sirovine, što bi omogućilo da se srpski litijum tretira kao strateški resurs EU.
Drugo rešenje je ulaganje u ceo lanac vrednosti litijuma, a ne samo u njegovu ekstrakciju. Srbija ne nudi samo sirovine, već gradi sopstvene kapacitete za preradu litijuma i proizvodnju baterija. Evropska alijansa za baterije trebala bi proširiti ulaganja u ovaj lanac vrednosti u Srbiji, čime bi se obezbedilo da Evropa kontroliše snabdevanje i preradu litijuma.
Treće rešenje je suzbijanje dezinformacija kroz veću transparentnost i ekonomske podatke. EU mora identifikovati kampanje dezinformacija koje se usmeravaju na projekte vezane za kritične sirovine i razotkriti njihove izvore finansiranja. Takođe, trebalo bi uspostaviti nezavisni ekonomski monitoring koji bi pratio dugoročne uticaje litijumskih projekata na BDP, otvaranje novih radnih mesta i industrijski razvoj.
Na kraju, Čadež je istakao da je izbor Evrope jasan: ili će izgraditi otporan i održiv lanac vrednosti litijuma, obezbeđujući svoju zelenu industrijsku budućnost, ili će ostati zavisna od stranih dobavljača, što će je učiniti ranjivom na geopolitičke pritiske. On je naglasio da ovo nije samo izazov za Srbiju, već i za čitavu Evropu, koja mora delovati proaktivno kako bi podržala strateške projekte i osigurala da Srbija i zapadni Balkan budu integrisani u evropsku tranziciju ka čistoj energiji.
Evropa se suočava sa izazovima koji zahtevaju hitne i promišljene odgovore, a projekat „Jadar” može biti ključni deo rešenja ukoliko se pravilno implementira. Čadež poziva na delovanje i saradnju svih strana kako bi se obezbedila održiva i ekološki odgovorna budućnost za sve.
