Na Izbornoj skupštini Demokratske stranke, koja je održana u večernjim satima, za novog predsednika izabran je Srđan Milivojević. Ova odluka došla je nakon drugog kruga glasanja u kojem je Milivojević pobedio svog protivkandidata Miodraga Gavrilovića, kako izveštava N1. Ovaj događaj označava značajnu promenu u vrhu stranke koja je godinama bila na političkoj sceni Srbije.

Skupština je održana u sali opštine Stari grad, a na njoj su se nadmetala tri kandidata. Dosadašnji predsednik Zoran Lutovac, koji je stranku vodio od 2018. godine, nije uspeo da se kvalifikuje za drugi krug glasanja, što ukazuje na promene u unutrašnjoj strukturi i smeru stranke. Lutovac je ponovo izabran na mesto predsednika 2021. godine, ali je njegov mandat sada okončan, što otvara vrata novim liderima i idejama unutar stranke.

Srđan Milivojević je dugogodišnji član Demokratske stranke i aktuelni poslanik u Narodnoj skupštini. Rođen je 1965. godine u Kruševcu, a svoj akademski put započeo je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Milivojević je postao poznat kao aktivista pokreta „Otpor“ pre više od 25 godina, organizacije koja je kasnije pristupila Demokratskoj stranci, čime je dodatno učvrstio svoje političke temelje i uticaj unutar stranke.

Njegova izabrana pozicija dolazi u trenutku kada se Demokratska stranka suočava s izazovima u vezi s političkom konkurencijom i potrebom za novim pristupima. Milivojević bi mogao doneti svežinu i promene u strategiji stranke, s obzirom na njegovu pozadinu u aktivizmu i rad u zakonodavnoj vlasti.

Prvi predsednik Demokratske stranke, nakon obnove rada 1990. godine, bio je Dragoljub Mićunović, a nakon njega je stranku vodio Dragan Šutanovac. Ova nova promena na čelu DS može značiti i promene u pristupu prema biračima, s obzirom na to da su prethodni predsednici imali svoje jedinstvene stilove vođenja.

Pored unutrašnjih promena, Milivojevićev izbor dolazi u vreme kada je politička scena Srbije veoma dinamična. Sa brojnim partijama koje se bore za pažnju birača, njegova sposobnost da privuče nove članove i zadrži postojeće članstvo biće ključna za budućnost stranke. Očekuje se da će Milivojević fokusirati svoje napore na osnaživanje stranke i izgradnju šireg koalicionog fronta kako bi se suprotstavio rastućim političkim izazovima.

Jedan od glavnih prioriteta novog predsednika biće obnova poverenja u Demokratsku stranku, koja je u poslednjim godinama bila suočena s kritikama zbog unutrašnjih sukoba i nedostatka jasne vizije. Milivojević će morati da se suoči s ovim izazovima i izgradi strategiju koja će stranku učiniti relevantnom na političkoj sceni.

Tokom svog mandata, Lutovac je pokušavao da modernizuje stranku i prilagodi je savremenim političkim tokovima, ali je suočen s brojnim preprekama. Milivojević bi mogao doneti novu perspektivu i energiju koja će pomoći u revitalizaciji stranke i vraćanju njenog nekadašnjeg uticaja.

Uz sve to, pred novim predsednikom stoji i zadatak da poveže različite frakcije unutar stranke, koje su se formirale tokom Lutovčevog mandata. Ova unifikacija bi mogla biti ključna za jačanje Demokratske stranke i njenu sposobnost da se takmiči s drugim političkim opcijama u Srbiji.

Kako se budućnost stranke razvija, pažnja javnosti biće usmerena na Milivojevićevu sposobnost da ujedini članstvo, osveži ideje i privuče nove glasače. Njegov uspeh ili neuspeh u ovim nastojanjima mogao bi značajno oblikovati političku scenu Srbije u narednim godinama.