Srbija je proteklih godina napravila evolucijski pomak u procesu digitalizacije, a sad već uveliko ide u korak s najsavremenijim informacionim tehnologijama u svetu. Od pre dve godine radi superkompjuter u Državnom data centru u Kragujevcu, jedini u regionu, ali državno rukovodstvo uveliko radi na nabavci još jednog, i to 10 puta moćnijeg, što će Srbiji doneti informatički bum.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je tu važnu nabavku.
– Planiramo kupovinu 10 puta moćnijeg superkompjutera, iako je i ovaj koji imamo moderan – kazao je Vučić i dodao da je o tome razgovarao i s jednim od najmoćnijih ljudi na planeti Haldunom el Mubarakom, predsednikom Mančester sitija i ključnim čovekom predsednika Ujedinjenih arapskih emirata (UAE) šeika Mohameda bin Zajeda Al Nahjana.
I premijerka Ana Brnabić kazala je da su prioritet digitalizacija i razvoj veštačke inteligencije.
– Ono što je meni prioritet za sledeće četiri godine, i što Vučić podržava, jeste digitalizacija. Nama je ključan razvoj veštačke inteligencije. Nabavili smo superkompjuter i jedina smo zemlja u svetu koja je dala da se koristi besplatno. Još pet miliona evra, pa onda još više od 10 puta brži superkompjuter, što znači da će naši mladi ljudi moći da budu najjači u svetu – rekla je premijerka.
Superkompjuteri mogu obraditi ogromne količine podataka i izvršavati kompleksne računske zadatke brže nego konvencionalni računari, objašnjava za Republiku i Srpski telegraf IT stručnjak Ljuban Kovačević. On ističe da su superkompjuteri od suštinskog značaja.
– Za Srbiju superkompjuter može biti od velike koristi u različitim oblastima, uključujući nauku, istraživanje, razvoj, ekonomiju i nacionalnu sigurnost. Na primer, mogu se koristiti za simulacije vremena, analizu genoma, razvoj novih materijala, istraživanje klimatskih promena, optimizaciju industrijskih procesa i mnogo toga drugog. Ako bi Srbija nabavila superkompjuter 10 puta brži od sistema koji ima u državnom data centru u Kragujevcu to bi značilo značajan napredak u sposobnosti obrade podataka i izvršavanja računskih zadataka. Ova vrsta povećanja brzine mogla bi značajno ubrzati istraživanje, analize podataka i rešavanje kompleksnih problema – objasnio je Kovačević.
U praksi, dodaje Kovačević, to bi moglo rezultirati bržim vremenom simulacija, ubrzanjem procesa istraživanja lekova, optimizacijom logističkih lanaca, ili čak rešavanjem problema koji su trenutno izazovni ili nemogući za konvencionalne kompjutere.
Milion puta brži od laptopa
Kovačević objašnjava da se unutar superkompjutera nalazi nekoliko klastera procesorskih jedinica koje pomažu u obavljanju operacija milion puta brže od prosečnog laptopa ili desktop računara.
– U svetu postoje superkompjuteri s različitim brzinama obrade podataka. Trenutno je najbrži Frontier (razvio ga Hjuit Pakard Enterprajz), u državi Tenesi u SAD. Koštao je 600 miliona dolara, a svaki od njegova 74 ormarća težak je oko 3.630 kilograma. Tu je i Fugaku u Japanu, pa i Summit, takođe u SAD – kaže Kovačević.
Postajemo važan tehnološki centar
Svaka država koja drži do razvoja treba da poseduje ovakve računare, jer su oni ključni za održivost ekonomije, razvoj nauke i državne uprave.Srbija je 2021. nabavila svoj prvi superačunar, vredan oko dva miliona evra. Isporučila ga je kompanija Nvidia, koja je razvila tu tehnologiju visokih performansi.
Tada je na otvaranju Državnog data centra u Kragujevcu predsednik Vučić podsetio i na izjavu Stiva Džobsa, suosnivača Epla, da je inovativnost sposobnost da se promena shvata kao prilika, a ne kao pretnja.
– Superkompujteri, veštačka inteligencija su šansa i za Srbiju, možemo da budemo tehnološki hab – kazao je tad Vučić.
