Evropska komisija je danas na sastanku odbora za spoljne poslove i budžet predstavila predlog uredbe o uspostavljanju Fonda za reformu i rast ZB, kojim se predviđa finansijska pomoć od šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana. Predsednik Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister istakao je da su reforme preduslov za dobijanje te pomoći, dok je generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman predstavio detalje ovog predloga.
Zemljama Zapadnog Balkana finansijska pomoć neće biti automatski dodeljena. Sprovođenje reformi je ključni uslov za dobijanje finansijske pomoći koju će Evropska unija uputiti tim zemljama, istaknuto je danas u Briselu.
Na sastanku pred odborima za spoljne poslove i budžet Evropskog parlamenta, predsednik Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister je rekao da zemlje koje nazaduju ili stagniraju u pogledu osnovnih vrednosti i ne usklađuju svoju politiku sa spoljnom politikom EU ne mogu da budu kvalifikovane za dodatno finansiranje.
Gert Jan Kopman, generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji, predstavio je predlog uredbe o uspostavljanju Fonda za reformu i rast Zapadnog Balkana, koji podrazumeva finansijsku pomoć u iznosu od šest milijardi evra. Od tog iznosa, dve milijarde evra biće dodeljene u grantovima, a četiri milijarde evra u visoko povlašćenim zajmovima.
Ovaj finansijski fond ima za cilj da podrži ekonomske reforme, ubrza regionalnu saradnju i poveća nivo investicija u zemljama Zapadnog Balkana. Kopman je istakao da je reč o ključnom elementu za unapređenje političke i ekonomske stabilnosti u regionu, te da se očekuje da će fond pomoći u ublažavanju socio-ekonomskih posledica pandemije COVID-19.
Kako bi se dodela ove finansijske pomoći uspešno realizovala, neophodno je sprovođenje reformi u oblastima vladavine prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, unapređenju poslovnog okruženja, kao i povećanju transparentnosti javnih finansija.
Uz to, planirani su značajni infrastrukturni i razvojni projekti koji bi dodatno podržali privredni rast zemalja Zapadnog Balkana. Ovim sredstvima se takođe podržava razvoj zelenih tehnologija i inovacija, kao i jačanje socijalne kohezije.
Efikasnost upotrebe ovih finansijskih sredstava će biti praćena i redovno procenjivana od strane Evropske komisije, kako bi se osiguralo da se ista koriste u skladu sa postavljenim ciljevima i standardima.
Očekuje se da će ovaj fond obezbediti podršku ekonomskom razvoju i standardu života građana zemalja Zapadnog Balkana, kao i unapređenje njihovih šansi za pristup Evropskoj uniji.
Predstavljeni predlog uredbe izazvao je pozitivne reakcije među evropskim parlamentarcima, koji su istakli važnost podrške zemljama Zapadnog Balkana u njihovom ekonomskom, političkom i socijalnom razvoju.
Ova inicijativa Evropske komisije se smatra korakom dalje u procesu pridruživanja ovih zemalja Evropskoj uniji, kao i kao signal podrške evropskog bloka u jačanju regionalne saradnje i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Očekuje se da će detalji ovog predloga biti dalje razmatrani i usaglašavani kako bi se osigurala efikasna implementacija ovih finansijskih sredstava i njihova zadovoljavajuća distribucija. Sprovođenje reformi je ključni aspekt u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, te će uspeh reformi biti merilo za pravilnu dodelu ovih sredstava.
