Oko 1.000 betonskih bunkera, sa rovovima, protivtenkovskim rovovima, skladištima municije i skloništima za snabdevanje, deo je zajedničkog plana za utvrđivanje istočnih granica baltičkih država. Ovaj projekat, koji se proteže na dužini od 965 kilometara, predstavlja desetogodišnji plan za jačanje odbrane od Rusije. Ipak, neki zvaničnici u regionu smatraju da bi ovaj plan mogao doći prekasno.
Strahovi su pojačani zbog mogućnosti da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao da skrene pažnju Moskve na najizloženiji deo istočnog krila NATO-a. Gabrijelijus Landsbergis, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije, izjavio je da „Putin nas neće pustiti da čekamo tih 10 godina“, naglašavajući da bi najopasnije vreme za Baltik moglo doći neposredno nakon prekida vatre u Ukrajini.
Ovi komentari dolaze nakon sličnih upozorenja lidera baltičkih država, koji smatraju da bi prekid vatre mogao imati neželjene posledice po sigurnost regiona. Kremlj je već najavio planove za povećanje vojne proizvodnje i preraspoređivanje trupa na severoistočnu granicu NATO-a ukoliko dođe do primirja, na primer, pod vođstvom Donalda Trampa.
Da bi ojačale svoje „aktivacione snage“, baltičke države, zajedno s Poljskom i Finskom, odlučile su da se povuku iz međunarodnog sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina, dok je Litvanija nedavno izašla iz sporazuma o kasetnim bombama. Regionalni lideri naglašavaju potrebu za slobodom izbora u korišćenju novih sistema naoružanja kao odgovor na rusku pretnju.
Dovile Sakaliene, litvanski ministar odbrane, istakao je da je „strateška poruka“ da su baltičke države „spremne da iskoriste apsolutno sve“ za odbranu od potencijalne invazije. U nedavnom izveštaju danske obaveštajne službe navodi se da će Rusija, kada rat u Ukrajini prestane ili se zamrzne, moći brzo da se ponovo naoruža i pregrupiše za eventualni sukob sa NATO-om.
Procene pokazuju da bi, u roku od šest meseci, Moskva mogla biti u stanju da „vodi lokalni rat u zemlji koja se graniči sa Rusijom“. U roku od dve godine, biće spremna za regionalni rat protiv nekoliko zemalja u regionu Baltičkog mora, dok se u izveštaju navodi da će za pet godina biti sposobna da vodi „rat velikih razmera“ u Evropi, bez učešća Sjedinjenih Američkih Država.
Ovi događaji i procene dodatno naglašavaju rastuću zabrinutost među baltičkim državama u pogledu sigurnosti i vojne spremnosti, s obzirom na trenutne tenzije između Rusije i NATO-a. Baltičke države, zajedno sa svojim saveznicima, nastavljaju da preduzimaju mere kako bi ojačale svoju odbranu, s ciljem da se pripreme za moguće buduće sukobe.
S obzirom na sve veće napetosti i vojnu aktivnost u regionu, pitanje sigurnosti baltičkih država postaje sve hitnije. Ova situacija zahteva pažnju međunarodne zajednice, koja mora da reaguje na potencijalne pretnje i obezbedi stabilnost i sigurnost u ovom delu Evrope. Baltičke države, svesne svoje ranjivosti, nastavljaju da rade na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, ali se suočavaju s izazovima koji su pred njima, kako u pogledu vremena, tako i u vezi s resursima i međunarodnom podrškom.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će budućnost baltičkih država zavisiti od sposobnosti da se prilagode i odgovore na sve veće pretnje iz Rusije, dok istovremeno traže sigurnost i stabilnost u okviru NATO-a i šire međunarodne zajednice.
