U Budimpešti je američka analitička agencija S&P Global Ratings objavila upozorenje da bi predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se uvedu carine od 25% na uvoz iz Evropske unije mogao ozbiljno ugroziti privredni rast u srednjoj Evropi. Ova procena dolazi usred rastućih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja, a posebno se odnosi na uticaj tih carina na ekonomije koje su snažno povezane s američkim tržištem.
Iako je ekonomska izloženost centralne i istočne Evrope prema Sjedinjenim Američkim Državama ograničena, S&P Global Ratings naglašava da bi se izgledi za rast mogli pogoršati zbog problema u nemačkom automobilskom sektoru. Nemačka je jedan od glavnih trgovinskih partnera za mnoge zemlje u regionu, a problemi u ovom sektoru mogu imati domino efekat na privredu susednih zemalja.
Agencija posebno ističe da su zemlje poput Češke, Mađarske, Slovačke, Slovenije i Rumunije u velikoj meri zavisne od izvoza mašina i transportne opreme, koje čine više od desetine ukupnog izvoza ovih zemalja prema Nemačkoj. S obzirom na to da su automobilski sektori u ovim zemljama često povezani s nemačkim proizvođačima, svaka promena u potražnji ili proizvodnji u Nemačkoj može izazvati značajne posledice.
Ovo upozorenje dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije već napeti zbog različitih pitanja, uključujući regulative i standarde. Uvođenje carina na uvoz iz EU može dodatno zakomplikovati situaciju, što bi moglo dovesti do povećanja troškova za potrošače i smanjenja konkurentnosti evropskih proizvoda na američkom tržištu.
S&P Global Ratings takođe ističe da bi uvođenje carina moglo uticati na investicije u regionu. Mnoge kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi oslanjaju se na izvoz u Nemačku kao ključni izvor prihoda. U slučaju da dođe do smanjenja potražnje ili povećanja troškova zbog carina, to bi moglo dovesti do smanjenja investicija i usporavanja privrednog rasta.
U svetlu ovih informacija, vlade zemalja u srednjoj Evropi mogle bi biti primorane da preispitaju svoje ekonomske strategije i da se fokusiraju na diversifikaciju svojih tržišta i smanjenje zavisnosti od nemačkog tržišta. Mogućnosti za širenje na nova tržišta, kao i razvoj domaće proizvodnje, mogla bi postati ključna u cilju očuvanja ekonomskog rasta u ovom regionu.
Pored toga, postoji i mogućnost da bi zemlje u srednjoj Evropi mogle pokušati da izgrade jače veze sa drugim globalnim ekonomijama, kao što su azijske zemlje ili države Latinske Amerike, kako bi smanjile svoju zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Ovaj pristup bi mogao pomoći u stvaranju otpornije ekonomije koja će biti manje podložna spoljnim pritiscima.
U zaključku, predlog uvođenja carina od strane SAD stvara dodatnu nesigurnost za zemlje u srednjoj Evropi. Dok su ekonomske veze između SAD i ovog regiona ograničene, potencijalni uticaj na nemački sektor i posredstvom njega na centralnu i istočnu Evropu može imati ozbiljne posledice. Stoga je važno da vlade u ovom regionu budu proaktivne u svom pristupu i da razvijaju strategije koje će osigurati stabilnost i rast uprkos potencijalnim spoljnim izazovima.
