Štrajk je podržan i od mnogih drugih sindikata u zdravstvu, uključujući i Slovenački sindikat medicinskih sestara. Predsednik Fidesa, Konrad Kuštrin, istakao je da su plate lekara u Sloveniji na začelju u Evropskoj uniji i da su trenutno medicinski radnici pod neverovatnim pritiskom, zbog čega je i došlo do ovakvog kolektivnog protesta.

Kuštrin je rekao da žele pregovore sa vladom da bi postigli rešenje za bolje plate i uslove rada, ističući da su lekari potrošili sve načine pregovaranja u poslednje dve godine i da sada nema više vremena za čekanje. „Ovo je poslednja, pa i tragična faza,“ rekao je Kuštrin.

Slovenačka vlada, na čelu sa premijerom Janezom Janšom, do sada nije izašla sa zvaničnim saopštenjem u vezi sa štrajkom lekara, ali se očekuje da će se oglasiti tokom dana.

Ovo nije prvi put da lekari u Sloveniji stupaju u štrajk zbog uslova rada i plata. Prethodni štrajk dogodio se 2019. godine, kada su lekari tražili slične stvari – veće plate i odvajanje sistema plata lekara od opšteg sistema plata u javnom sektoru. Tada su pregovori sa vladom doveli do povećanja plata lekara, ali sindikat tvrdi da to nije bilo dovoljno i da su uslovi rada i dalje nepodnošljivi.

U međuvremenu, pacijenti u Sloveniji suočavaju se sa odlaganjem termina i tretmana zbog štrajka, što dovodi do većih zastoja u zdravstvenom sistemu. Sindikat Fides tvrdi da će hitni slučajevi biti zbrinuti, ali da će manje hitni slučajevi biti odloženi dok traje štrajk.

Lekari i medicinsko osoblje u Sloveniji igraju ključnu ulogu u borbi protiv pandemije koronavirusa i očekuje se da će štrajk uticati na rad zdravstvenog sistema. Trenutno stanje u zdravstvu nije održivo, a očuvanje zdravlja lekara i medicinskog osoblja je od presudnog značaja za opstanak celog sistema, istakli su iz sindikata.

Slovenija ima relativno dobro zdravstveno osiguranje i sistem, ali se suočava sa nedostatkom medicinskih radnika, kao i mnoge druge zemlje u Evropi. Veliki broj lekara napušta zemlju zbog boljih plata i uslova rada u drugim zemljama, a to dodatno otežava situaciju u slovenačkom zdravstvu. Štrajk lekara u Sloveniji je samo jedan od primera sindikalne borbe za bolje uslove rada i plate u javnom sektoru širom Evrope.

Sindikati u drugim zemljama, poput Hrvatske, Srbije, i Bosne i Hercegovine, takođe se bore za bolje uslove rada i plate, a štrajkovi su postali sve češći način kolektivnog protesta. Sindikalne akcije i štrajkovi mogu imati značajan uticaj na političke odluke vlada, ali istovremeno predstavljaju i teškoće za građane koji zavise od javnih usluga uključujući i zdravstvenu zaštitu.

Ukoliko se sindikalni zahtevi ne ispune, sindikati su najavili nastavak štrajka i dalje akcije kako bi ostvarili svoje ciljeve. Očekuje se da će situacija sa štrajkom lekara u Sloveniji imati dalje posledice na zdravstveni sistem i političke odnose u zemlji. Građani će takođe biti pod pritiskom zbog odlaganja tretmana i usluga, ali sindikati smatraju da je to neophodno da bi se postigli ozbiljni rezultati u unapređenju uslova rada i plata u zdravstvu.