BiH ima najniži procenat zaposlenih žena u jugoistočnoj Evropi
BiH trenutno ima najniži procenat zaposlenih žena u jugoistočnoj Evropi, sa samo 36,5 odsto zaposlenih žena, istaknuto je danas na skupu u okviru globalne kampanje “Generacija za ravnopravnost“ u Sarajevu. Ingrid Mekdonald, rezidentna koordinatorka UN u BiH, istakla je da je rad na povećanju zaposlenja žena posebno važno područje i da snažan privatni sektor ključan za promovisanje inovacija i prosperiteta širom BiH.
Mekdonaldova je također čestitala svim kompanijama u BiH koje stavljaju naglasak na rodnu ravnopravnost i izrazila zadovoljstvo što će se više njih pridružiti inicijativi „Generacija za ravnopravnost“. Napomenula je da privatni sektor ima veliki potencijal za pokretanje promena koje su potrebne za unapređenje rodne ravnopravnosti.
Nejednakost u zaposlenju
Ovo istraživanje samo pokazuje i potvrđuje trend nejednakosti u zaposlenju žena u BiH. Iako se većina stanovništva slaže da obezbeđivanje jednakih mogućnosti za zaposlenja žena i muškaraca treba biti prioritet, ipak postoje brojne prepreke i stereotipi koji sprečavaju zaposlenje žena. Mnoge žene se suočavaju sa predrasudama, patrijarhalnom kulturom, nedostatkom podrške za kombinovanje privatnog i poslovnog života i nedostatkom pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i drugim resursima.
Unapređenje rodne ravnopravnosti, kako u zaposlenju tako i u drugim sferama života, zahteva angažovanje svih društvenih aktera, uključujući vladu, poslodavce, sindikate, civilno društvo i medije. Važno je osnažiti politike zaštite radnih prava žena, podršku preduzetnicima ženskog pola, promovisati rodno osvešćen pristup u obrazovanju, i podsticati javne i privatne kompanije da pruže podršku zaposlenim majkama.
Pozitivni primeri
Ipak, postoje i pozitivni primeri kompanija u BiH koje aktivno rade na unapređenju rodne ravnopravnosti kroz mere poput ravnoteže između poslovnog i porodičnog života, promovisanja žena u rukovodećim pozicijama i podrške mladim ženama da se obrazuju i razviju svoje karijere.
Izazovi
Jedan od izazova je i broj žena koje napuštaju radnu snagu zbog brige o porodici, nedostatka uslova za rad ili nerazvijene podrške za povratak na tržište rada nakon majčinskog odsustva, što dovodi do velikog rasipanja ljudskog kapitala i utiče na ukupni ekonomski razvoj zemlje.
Ukupan rast zapošljavanja, posebno žena, doprinosi i smanjenju siromaštva i nejednakosti, povećava žensku ekonomsku nezavisnost, jača njihovu ulogu u društvu i stvara pozitivne efekte na nivou zajednice i ekonomije.
Suočavanje sa izazovima i rad na unapređenju rodne ravnopravnosti zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući sistemski pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, tržištu rada, ali i kulturi i medijima. Također je važno raditi na promeni svesti i stavova u društvu, posebno među mladim generacijama.
Zaključak
Unapređenje rodne ravnopravnosti u BiH zahteva dugoročno, sveobuhvatno i održivo rešenje, u kojem su svi akteri društva aktivno uključeni, a ključno je osigurati podršku politika, programa i projekata koji se bave pitanjima rodne ravnopravnosti. Samo na taj način se može postići značajan napredak u ovoj oblasti i unaprediti položaj žena na tržištu rada, ali i u društvu u celini.
