Šabački Dom Jugoslovenske narodne armije, sagrađen 1962. godine, našao se na listi sedam najugroženijih mesta kulturne baštine u Evropi, prema oceni organizacije „Europa Nostra“ i Instituta Evropske investicione banke. Ova zgrada, koja je simbol kulturnog i društvenog života u Šapcu, ponovo je u centru pažnje, a pored Inicijative „Sačuvajmo Dom JNA“, koja okuplja arhitekte i entuzijaste, podršku su pružili i Evropska unija i Grad Šabac.
U okviru ovog pokreta, održana je konferencija sa ciljem očuvanja ovog važnog objekta. Nikola Bertolini, šef Kancelarije za saradnju Delegacije Evropske unije, naglasio je gradonačelniku Šapca da bi obnova Doma JNA trebala biti prioritet, što podrazumeva formiranje tima za pripremu Studije izvodljivosti i rekonstrukcije objekta. Ova dokumentacija bi omogućila konkurisanje za sredstva Evropske unije, ističe Marko Gavrilović iz Inicijative „Sačuvajmo Dom JNA“.
Arhitektonski, Dom JNA predstavlja značajan primer modernističkog stila posleratnog perioda, delo arhitekte dr Vladimira Bjelikova, koji je poznat i po Jugoslovenskom paviljonu u Briselu. Ova trospratna zgrada sa aneksom od skoro 1000 kvadrata u osnovi, izgrađena je od strane šabačkog Građevinskog preduzeća „Izgradnja“ i svečano je otvorena na Dan armije, 22. decembra 1962. godine.
Jedan od ključnih razloga zašto se šabački Dom JNA našao na listi Evropa Nostre je svest i posvećenost lokalne zajednice da vrati ugled ovom arhitektonski vrednom zdanju, koje nosi značajnu kulturnu baštinu nekadašnjeg Malog Pariza. Inicijativa za očuvanje Doma započela je 2015. godine, kada je lokalna vlast planirala prodaju objekta. Tada su arhitekti iz zajednice pokrenuli apel da se očuva i obnovi ovaj prostor.
Gavrilović ističe da su građani Šapca aktivno uključeni u ovaj proces i da će nastaviti da se bore za očuvanje Doma JNA. Objekat je od šezdesetih godina prošlog veka bio epicentar društveno-kulturnih događanja u gradu, sa prostorijama raznih namena, uključujući hol/galeriju, multifunkcionalnu salu, kuglanu, kafić, čitaonicu i druge sadržaje.
Tokom svoje bogate istorije, Dom JNA bio je mesto okupljanja i uživanja za mnoge generacije Šapčana. U njegovoj velikoj sali su nastupali poznati muzičari kao što su Bijelo dugme, Indeksi i EKV. Međutim, od početka 2000-ih, zgrada je počela da gubi na značaju zbog lošeg upravljanja, a mnoge sale su zatvorene, što je na kraju dovelo do zatvaranja Doma.
U 2008. godini, nakon svojinske transformacije, objekat je prešao u vlasništvo grada, ali obnova nije započeta. Tek kada je zahvaljujući inicijativama građana i arhitekata Dom JNA dobio međunarodnu pažnju, počelo je da se razmišlja o njegovom obnovi. Pored kulturnog nasleđa, ovaj prostor ima potencijal da doprinese razvoju turizma i društvenom životu grada.
Inicijativa „Sačuvajmo Dom JNA“ ne samo da se bori za fizičku obnovu objekta, već i za očuvanje kulturnog identiteta i sećanja na važna događanja iz prošlosti. Gavrilović naglašava da će nastaviti da rade na pripremi potrebne dokumentacije i nastojati da uključuju građane u ovaj proces.
U zaključku, obnova Doma JNA u Šapcu predstavlja važan korak ka očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Ovaj objekat ne samo da ima arhitektonsku vrednost, već i značajnu ulogu u životu lokalne zajednice. Sa podrškom građana, institucija i međunarodnih organizacija, postoji nada da će se Dom JNA ponovo otvoriti kao mesto okupljanja i kulturnih događanja za buduće generacije.
