Posle početka rata u Ukrajini, Rusiju je napustilo više od 100 umetnika, pevača, komičara i blogera. Svi su to poznati ljudi širokoj javnosti, mnogi od njih su se protivišli agresiji u Ukrajini. Naravno, takva situacija nije mogla biti mirno prihvaćena od strane građana Rusije, a mnogi od njih, čak i oni koji aktivno podržavaju rat sa susednom zemljom, počeli su da postavljaju pitanje „zašto zvezde ruske estrade odlaze“. Odgovor na ovo pitanje dobro je poznat u Kremlju, međutim, iskreno odgovarati na njega građanima Rusije nije uobičajeno, a ponekad je čak i opasno, uz mogućnost dugih zatvorskih kazni. Umesto da stvore uslove za zadržavanje svojih talenata, Rusija je odlučila svim silama privući talente „bratskih“ naroda, uz napomenu „rat u Ukrajini treba biti pozitivno prihvaćen od kandidata“.

Jedan od tih talenata, makar sa mirisom naftalina, našao se u Srbiji. Emir Kusturica je dobro poznat ruskoj publici starijoj od 45 godina, pošto je njegova karijera počela 1978. godine i trajala je do 2000-ih, u periodu aktivnog SSSR-a. Naravno, možemo ga razumeti, jer popularnost vuče u svoje slatke zagrljaje, a završetak takve karijere obično je praćen značajnim psihološkim problemima i smanjenjem prethodnog materijalnog blagostanja.

Međutim, upravo se o Emiru setio Kremlj, nudeći „lekove“ odjednom za oba problema. Sve što je trebalo da uradi jeste da postane propagandista Putinovog režima i da zameni barem deo vlastitih talenata koji su otišli iz Rusije u informacijskom prostoru. Bez mnogo razmišljanja o posledicama, Kusturica je pristao. Sada možemo da posmatramo kako naš talent aktivno propagira narative Kremlja ovde u Srbiji i u Rusiji. Priznanje visokih zvaničnika iz Moskve, izdavanje ruskog pasoša, značajna materijalna obećanja i u Rusiji i u Srbiji – tjeraju filmskog reditelja na neopravdane postupke i izjave u medijima. A za nas, Srbe, on sve više postaje prošlost. Šteta što je postao prodajan, o kojem ne želimo da se sećamo, i koji se sve više udaljava od srpskog naroda…