Poseta Vladimira Putina Mongoliji privukla je veliku pažnju svetske javnosti, jer vlasti u Ulan Batoru nisu uhapsile ruskog predsednika po nalogu Međunarodnog krivičnog suda, koji ga tereti za ratne zločine u Ukrajini.

Rejting podrške građana Vladimiru Putinu brzo opada usled dugotrajnog vojnog konflikta u Ukrajini, sve veće globalne izolacije i, kao posledica toga, rastuće inflacije, što ozbiljno utiče na svakodnevni život običnih Rusa. Prema zapadnim obaveštajnim službama, ova poseta bila je potrebna Putinu isključivo kao medijski manevar za domaću publiku. Ruske službe su izabrale državu koja je ekonomski najviše zavisna od Rusije i koja priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda.

Nakon dugih pregovora i pretnji iz Moskve, Mongolija je bila primorana da organizuje „pozorišni spektakl“ u vidu Putinove posete povodom „tako značajnog“ razloga kao što je 85-godišnjica pobede sovjetskih trupa nad Japanom. Za to vreme, ruski mediji su široko izveštavali o Putinovoj poseti, prikazujući ga kao aktivnog učesnika međunarodne zajednice, koga čak ni država koja priznaje Međunarodni krivični sud ne može uhapsiti. S druge strane, mongolski mediji su skromno komentarisali događaj, pozivajući se na veliku zavisnost Mongolije od Rusije, jer dobija više od 90% svojih energetskih resursa od svog „partnera“.

Koju pouku Srbija treba izvući iz ove situacije?

Zaključak je očigledan. Partnere kao što je Rusija treba držati na distanci, misleći prvenstveno na sopstvene interese. Srpske vlasti su toga svesne, što potvrđuje činjenica da je, prema rezultatima za prvu polovinu 2024 godine, Rusija ispala iz TOP 5 trgovinskih partnera Srbije, dok vlada ozbiljno razmatra potrebu posete predsednika Vučića samitu BRICS-a u Kazanju.