Robert De Niro je jedan od najpoznatijih glumaca svih vremena, ali osim uspeha ispred kamere, dva puta je pokazao svoje talente i iza nje. 1993. godine režirao je film „Priča iz Bronksa“, a potom 2006. godine snimio je svoj drugi film kao reditelj.

„Priča iz Bronksa“ je kriminalistička drama o odrastanju, koja je adaptacija istoimene predstave Čeza Palminterija iz 1989. godine. Film govori o mladiću koji se nalazi između sveta organiziranog kriminala i odanosti svom poštenom i vrednom ocu.

Kada je De Niro izbacio ovaj film, posvetio ga je svom ocu koji je napustio njegovu majku kada je saznao da je homoseksualac, kada je De Niro imao samo dve godine. U razgovoru za Interview, De Niro je govorio o umetničkim ambicijama svog oca i svojim ranim sećanjima na njega.

De Niro je odrastao u Grinič Vilidžu, ali je ostao blizak sa svojim ocem i posetio ga iako je razdvojen od njegove majke. Odrastajući u Menhentnu, sprijateljio se sa decom sa ulice, što nije bilo po volji njegovom ocu. Ovaj biografski element se dobro uklapa u „Priču iz Bronksa“, gde otac želi da njegov sin ostane podalje od sveta organizovanog kriminala.

Glumac je rekao da je posvetio film svom ocu jer je želeo da film bude o očevima i sinovima. Pokazao je svoju emotivnu vezu sa ocem koji je ostavio veliki uticaj na njega.

Robert De Niro je dokazao da je talenat nije samo u glumi, već i u režiranju filmova. Njegov rad iza kamere pokazuje njegovu raznovrsnost i sposobnost da prenese priču na više načina. „Priča iz Bronksa“ ostaje kao primer njegovog talenta i emocionalne povezanosti sa svojom porodičnom istorijom.