Poljoprivrednice su neizostavan deo života na selu, ali često ne dobijaju priznanje i nadoknadu za svoj rad. U Srbiji, samo oko 10 do 15 odsto poljoprivrednih gazdinstava ima žene vlasnice, a većina žena na selu su starije od 65 godina. Međutim, poslednjih decenija sve više žena odlučuje da se bavi poljoprivredom nakon gubitka posla ili napuštanja korporacija.

Direktorka isključivo ženske zadruge „Kosjerka“, Marija Blagojević, ističe da je retkost da žene zaista vode poljoprivredno gazdinstvo, jer često muškarci donose odluke umesto njih. Ipak, njen projekat je dobio podršku Ministarstva za brigu o selu, te su uz pomoć subvencija uspele da stvore uspešan posao od prerade voća.

Predrasude i porodični otpor su veliki izazovi za žene na selu koje žele da postanu nezavisne i finansijski stabilne. Većina njih obavlja sve poslove na polju, ali su retko te koje odlučuju o velikim investicijama ili promenama u gazdinstvu. Mnoge žene se suočavaju sa poteškoćama u finansiranju i potrebnim trudom da bi se izdvojile u poslu.

Statistika pokazuje da mnoge žene poljoprivrednice u svetu nemaju pravo svojine na zemlju zbog patrijarhalnog sistema u društvu. Samo 13 procenata žena u Evropi poseduje poljoprivredno zemljište, što dodatno otežava njihov položaj u poljoprivrednom sektoru.

Evropski fond Ipard pruža podršku jačanju položaja žena u poljoprivredi u Srbiji kroz tri akreditovane mere. Žene imaju prednost pri konkurisanju za podsticaje i dodatne bodove pri rangiranju zahteva, što im olakšava put ka ostvarivanju svojih poljoprivrednih projekata.

Važno je da se podrži inicijativa žena na selu i da im se pruži podrška u razvoju biznisa i preduzetništva u poljoprivredi. Njihov značajan doprinos u poljoprivrednoj proizvodnji treba da bude prepoznat i nagrađen, te je važno raditi na stvaranju inkluzivnijeg i ravnopravnijeg okruženja za žene na selu.