Lideri Zapada na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu su punili usta podrške Kijevu, ali su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog pozvali da promeni strategiju i posveti se odbrani. Zapadni mediji odmah su prozreli da je namera da se Kijev prinudi na diplomatsko rešenje sukoba s Rusijom, iako je Kremlj postavio velike teritorijalne zahteve.

Njujork tajms ih je naveo ističući da je ovaj zaokret posledica, pre svega, ekonomskih problema EU i SAD. Nakon prve godine rata, politički cilj Zapada je bio strateški poraz Rusije koji bi doveo do svrgavanja Vladimira Putina i možda čak do raspada zemlje. Ova strategija je sada promenjena i definisana izjavom iz Berlina s kraja prošle godine da će tokom 2024. godine pomoći Ukrajini koliko je potrebno da ne bude poražena.

Zelenski se jasno izjasnio da se najviše pribojava da usled pregovora ne dođe do zamrzavanja sukoba, izjavio je u Davosu, a njegov šef administracije Andrej Jermak dodao je da Ukrajini nije potrebno zamrznuti sukob, nego pravedan mir.

Kremlj je poručio da će ruske snage biti povučene iz Ukrajine, uključujući Krim, ratne reparacije i suđenja za ratne zločine. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev otkrio je da je Kremlj već presudio da Ukrajina mora da nestane.

Zelenski je zaključio da je poraz Rusije neophodan jer se ona neće zadovoljiti s dvadesetak odsto ukrajinske teritorije, već će nakon što zauzme celu zemlju nastaviti s napadom na čitav niz evropskih država, počevši od baltičkih.

Moskovski analitičari ukazuju da namera Zapada da gurne Ukrajinu u gluvu odbranu ima i drugu stranu medalje, a to je da iscrpi ruske snage i natera Kremlj na pregovore u tri etape. Pritom se računa da Rusi neće masovno napadati do predsedničkih izbora u martu, što bi Ukrajincima dalo vremena da utvrde rezervnu liniju.

Potom bi sveži ukrajinski korpusi prešli u aktivnu odbranu do avgusta da bi naneli veće gubitke ruskoj vojsci ograničenim kontraudarima. Na jesen bi s dovoljnim količinama zapadnih raketa bili uništeni objekti ruske odbrane po dubini od 500 kilometara. Takva strategija trebalo bi do kraja godine da nanese kritičnu štetu ruskoj vojsci i natera Kremlj na pregovore ili bi usledila ukrajinska kontraofanziva 2025, s potpuno novim oružjem.

Ukrajina sada mora doneti odluku o kojem putu želi da krene – da potraži diplomatsko rešenje konflikta sa Rusijom ili da se posveti odbrani svoje zemlje. Iako predstavnici EU i SAD pružaju podršku Kijevu, jasno je da su zapadni lideri popustili pod pritiskom ekonomskih problema svojih zemalja. Zelenski je suočen s teškim izborom koji bi mogao značiti završetak rata uz određene ustupke ili nastavak borbe do kraja.