Milan Prostran, agroekonomist, izrazio je svoje mišljenje o nedavnim protestima poljoprivrednika koji su se dogodili širom Evrope. Prema njegovom mišljenju, ti protesti predstavljaju kulminaciju nezadovoljstva i problema koji su se intenzivirali od početka ratnih sukoba na istoku Evrope i koji su suštinski vezani za finansijske poteškoće koje poljoprivrednici trenutno trpe.

Protesti su bili najizraženiji u zemljama koje se dominantno bave poljoprivredom, poput Francuske, koja proizvodi 18 do 20 posto hrane za celu evropsku zajednicu. Prema Prostranovoj analizi, najveći problem je visokih troškova proizvodnje u poljoprivredi, posebno troškova nafte, đubriva, semena i ostalih resursa koji formiraju krajnju cenu proizvoda. Također, kamate na kredite su porasle, a poseban pritisak stvaraju bescarinski uvozi poljoprivrednih proizvoda iz istočnih zemalja Evrope, kao i iz Latinske Amerike, posebno Argentine.

Ovi protesti nisu izolovani incidenti već su deo šire slike problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju širom Evrope. Njihovo nezadovoljstvo je rezultat povećanja troškova proizvodnje, stagnacije cena proizvoda, te pritiska bescarinskog uvoza proizvoda iz drugih zemalja. Ovi faktori su doveli do teške situacije za mnoge poljoprivrednike koji su primorani da traže alternativne načine za opstanak.

U mnogim zemljama u Evropi, poljoprivrednici se suočavaju sa visokim troškovima goriva i drugih ulaganja u proizvodnju. Kreditne kamate su također porasle, što otežava situaciju za mnoge male i srednje velike gazdinstva. Zato je razumljivo što su poljoprivrednici odlučili da se bore za svoja prava i za bolje uslove za poslovanje.

Problemi sa bescarinskim uvozom također dodatno opterećuju poljoprivrednike, a situacija je posebno teška za one koji se bave proizvodnjom hrane. Poljoprivrednici se suočavaju sa konkurencijom proizvoda koji se uvoze iz drugih zemalja, što dodatno smanjuje cene domaćih proizvoda. Ovo je naročito izraženo u zemljama kao što je Srbija, koja se bori sa problemom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz istočnih zemalja Evrope i Latinske Amerike.

Poljoprivrednici su odlučni da se bore za svoja prava i bolje uslove za poslovanje, a protesti su samo jedan od načina da privuku pažnju na svoje probleme. Oni traže podršku vlada i drugih relevantnih institucija, kako bi se rešili finansijskih, regulativnih i tržišnih problema sa kojima se suočavaju.

Ovi protesti su podsjetnik na to koliko poljoprivrednici igraju važnu ulogu u obezbeđivanju hrane za celu evropsku zajednicu. Njihov nezadovoljstvo ima dalekosežne posledice za celokupnu ekonomiju i društvo, jer ako se ne reše problemi sa kojima se poljoprivrednici suočavaju, to može dovesti do ozbiljnih posledica po opskrbu hranom.

Vlade i relevantne institucije širom Evrope treba da prepoznaju značaj poljoprivrednika i da preduzmu konkretne korake kako bi im se pružila podrška i olakšalo poslovanje. To uključuje rešavanje problema visokih troškova proizvodnje, smanjenje bescarinskog uvoza, kao i pružanje finansijske podrške kroz smanjenje kamatnih stopa i subvencija.

U konačnici, protesti poljoprivrednika širom Evrope predstavljaju ozbiljno upozorenje da se problemi u ovom sektoru moraju ozbiljno shvatiti i da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se poboljšali uslovi za poslovanje. Poljoprivrednici su vitalni za opskrbu hranom i održavanje ruralnih zajednica, stoga je ključno da se njihove brige i zahtevi čuju i uvaže.