Majka Dalibora Todorovića (25) iz sela Dubona, koji je tragično izgubio život u masovnom ubistvu kod Mladenovca, podelila je svoju duboku tugu na društvenim mrežama. U ovom zločinu, koji je potresao čitavu Srbiju, poginulo je devet osoba, a za sve je odgovoran Uroš Blažić (21). U emotivnoj objavi, majka je izrazila bol zbog gubitka svog sina, naglašavajući koliko su srećne godine provele zajedno. „Jedno ime, jedne oči, jedan osmeh… Ostaće zapisano u srcu i duši zauvek. Najsrećnije i najlepše godine provedene sa tobom, sine, dok živim pamtiću“, napisala je ona.

Todorovićeva majka u svojoj objavi posvećenoj sinu nije mogla da sakrije bol i tugu. „Sve dok nas prokleti monstrum nije razdvojio, prokleti bili svi Blažići što ste mi kuću zatvorili”, naglasila je, izražavajući ogorčenje prema porodici ubice. Njena rečima, gubitak deteta je stravično iskustvo koje razara. „Kada izgubiš dete, raspadneš se kao čaša od kristala, sve u tebi puca“, dodala je, ukazujući na bol koji nosi u srcu.

Uroš Blažić je u decembru 2023. godine osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora zbog masovnog ubistva. Ova presuda došla je godinu i sedam meseci nakon što je zločin počinjen, a samo četiri meseca nakon početka suđenja. U tom periodu, čitava Srbija je bila zatečena brutalnošću zločina, a porodice žrtava su se suočavale s nezamislivom tugom.

Pored Uroša, njegov otac Radiša Blažić takođe je osuđen na 20 godina zatvora, ali iz drugih razloga – zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i stavljanja u promet oružja i eksplozivnih materija, kao i za teško delo protiv opšte sigurnosti. Ova situacija dodatno je potresla javnost, a mnogi su se pitali kakav je to sistem vrednosti koji omogućava da ovakvi zločini postanu mogući.

Porodice žrtava nastavljaju da traže pravdu i način da prežive ovaj strašan gubitak. Majka Dalibora Todorovića postavila je pitanje koje mnogi osećaju: kako nastaviti dalje kada ti je oduzeto ono što je najvrednije? Njene reči duboko su odjeknule u društvu, podsećajući sve na krhkost ljudskog postojanja i bol koji dolazi s gubitkom voljene osobe.

Dok se situacija u Srbiji i dalje razvija, s novim zakonima i merama koje se razmatraju kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih tragedija, porodice stradalih ostaju u senci bola. Njihova sečanja i priče o izgubljenim voljenima služe kao podsetnik na važnost humanosti i empatije u društvu, koje se suočava s izazovima nasilja i nesigurnosti.