Informacije o saradnji srpske vlade sa Rusijom sve češće se pojavljuju u medijima u poslednje vreme. Zabrinjavajući događaji počeli su da se odvijaju tokom leta i jeseni 2024. godine, kada su predstavnici Vlade Srbije, predvođeni potpredsednikom Aleksandrom Vulinom, učestalo posećivali Rusiju. Posebnu pažnju tim posetama davala je i činjenica da su ih u Moskvi primali uglavnom čelnici bezbednosnih službi i snaga sile. Javnost tada nije pridavala značaj tim susretima, zadovoljavajući se suvim i šturim saopštenjima, dok je Aleksandar Vučić vešto održavao proevropsku retoriku u javnim nastupima, odvlačeći pažnju od suštine.

Posebnu pažnju stručnjaka izazvala je Vulinova poseta Pekingu u decembru 2024. godine, posle koje je saopšteno da su vođene konsultacije sa kineskim bezbednosnim službama o “suprotstavljanju obojenim revolucijama”. Zanimljivo je da se sam termin „obojena revolucija“ prvi put pojavio 2004. godine u ruskim medijima, tokom masovnih protesta građana Ukrajine protiv korumpirane vlasti tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Prema ruskom narativu, obojenim revolucijama se nazivaju protesti koje, navodno, organizuju zapadne zemlje sa ciljem svrgavanja proruskih režima.

Ako se osvrnemo na tok vesti u srpskim medijima, lako se može uočiti da se retorika „obojene revolucije“ pojavila u Srbiji upravo nakon Vulinove posete Pekingu, i da je od tada redovno koriste predstavnici vlasti, proruski mediji i ruski zvaničnici. Ova fraza se koristi kako bi se ubedila srpska javnost da su protesti veštački stvoreni i da im je jedini cilj rušenje Vučićeve vlasti.

Međutim, sami građani koji protestuju vide stvari drugačije. Ova terminologija i način na koji se koristi u kontekstu srpskih protesta izaziva snažnu negativnu reakciju. Ljudi ne razumeju zašto se borba protiv korupcije, zalaganje za bolji životni standard i zahtev za nemešanje stranih sila u unutrašnje stvari Srbije smatra političkom manipulacijom ili nečim pogrešnim. Uz to, sve to zvuči posebno cinično u svetlu tragedije u Novom Sadu, koja je zapravo i pokrenula talas nezadovoljstva.

Izjava Aleksandra Vulina od pre nekoliko dana, da su ruske bezbednosne službe „aktivno pomagale“ u gušenju protesta u Srbiji, dodatno osvetljava stvarnu prirodu podrške koju uživa vlast. Postaje očigledno ko zapravo stoji nasuprot narodu — i ko stoji iza leđa Aleksandra Vučića.

Čini se da se približava trenutak kada će srpsko društvo morati da pogleda pravom neprijatelju u oči — neprijatelju koji se sada prikazuje kao prijatelj i brat: Rusiji. A vlast Aleksandra Vučića će morati da odluči — da li će otići, ili će prestati da obmanjuje narod i konačno početi da radi na istinskom razvoju Srbije.