Savjet bezbjednosti UN održao je danas polugodišnju debatu o Bosni i Hercegovini, tokom koje je premijer Republike Srpske Radovan Višković dostavio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i članicama Savjeta bezbjednosti UN 32. izveštaj Republike Srpske. Ovaj izveštaj naglašava opredeljenje Srpske prema principima utvrđenim Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine.
Prema informacijama koje je prenela Srna, izveštaj se fokusira na neovlašćene postupke Kristijana Šmita, nemačkog državljanina koji se prezentuje kao visoki predstavnik. U dokumentu se jasno ističe da Šmitovi postupci narušavaju ljudska prava građana BiH i podrivaju vladavinu prava u zemlji, što dovodi do destabilizacije napretka unutar dejtonskog okvira.
Višković je u svom izlaganju naglasio da je Republika Srpska posvećena očuvanju principa dejtonskog sporazuma i da se protivi bilo kakvim pokušajima da se ti principi prekrše ili izmenjuju bez saglasnosti svih strana. On je upozorio na potencijalne posledice koje bi takvi postupci mogli imati na stabilnost i bezbednost regiona.
U izveštaju se navodi i da visoki predstavnik, kako se ističe, ne može delovati izvan okvira koji je postavljen Dejtonskim sporazumom. Višković je istakao da su pokušaji da se nametnu rešenja koja nisu u skladu s ovim sporazumom nelegitimni i da ih Republika Srpska neće prihvatiti.
Pored toga, premijer je ukazao na to da su građani BiH zabrinuti zbog situacije u zemlji i da je neophodno raditi na jačanju institucija i vladavine prava. On je naglasio da je potrebno uspostaviti dijalog među svim političkim akterima u BiH kako bi se postigla stabilnost i napredak.
U kontekstu aktuelne političke situacije, Višković je istakao da je važno da se poštuju prava svih naroda u BiH, kao i da se obezbedi ravnoteža između različitih etničkih zajednica. On je naglasio da je dijalog ključ za prevazilaženje trenutnih izazova i da svi akteri treba da budu uključeni u procese donošenja odluka.
S obzirom na trenutne tenzije u BiH, Višković je pozvao međunarodnu zajednicu da se angažuje u podršci dijalogu i pronalaženju održivih rešenja za probleme sa kojima se zemlja suočava. On je istakao da je važno da međunarodna zajednica prestane sa nametanjem rešenja koja nisu u skladu sa željama građana i da se fokusira na podršku jačanju institucija i vladavine prava.
U zaključku, Višković je pozvao sve strane da se vrate za pregovarački sto i da rade na pronalaženju zajedničkog rešenja koje će biti u interesu svih građana BiH. On je naglasio da je Republika Srpska otvorena za saradnju, ali da neće tolerisati bilo kakve pokušaje kršenja svojih prava i interesa.
Ova debata u Savetu bezbednosti UN dolazi u trenutku kada su odnosi u BiH napeti, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima u pronalaženju rešenja koja bi mogla doneti stabilnost u region. Izveštaj Republike Srpske je još jedan u nizu dokumenata koji ukazuje na složenu političku situaciju u zemlji i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se izbegle dalje tenzije i konflikti.