Na današnji dan pre 27 godina, 12. januara 1997. godine, u svom stanu u Mokroluškoj ulici u beogradskom naselju Mali Mokri Lug, ubijen je Karanfil Manojlović Fuka (48). Optuženi Natalija Stefanović (32) i Vladimir Đorđević (32) su došli u Manojlovićev stan pod izgovorom kupovine 20 grama heroina za 1.000 maraka. Đorđević je ubio Fuku dok je sedeo na trosedu, a zatim i Suzanu Jovanović kada je izašla iz kupatila. Đorđević je zatim uzeo drogu, novac i zlatni lančić sa žrtve. Nakon zločina, zaključali su vrata i bacili ključ u kontejner. Otkriveni su kada su prodali zlatni lanac i podelili novac. Đorđević je osuđen na dvadesetogodišnju robiju, a Stefanovićeva prvobitno na četiri godine.

Karanfil Manojlović Fuka bio je nerazdvojni prijatelj Ljube Zemunca i poznat po svojoj fizičkoj snazi i hrabrosti. Njegova ogromna težina, skoro 120 kilograma, bila je srazmerna njegovoj reputaciji. Često je pokazivao svoju fizičku snagu, podizao kafanske stolove zubima i premeštao ih po prostoriji. Bio je poznat kao gromada od čoveka koja je više vodila računa o časti nego o životu. Iako je bio deo kriminalnog miljea, mnogi su tvrdili da je više ljudi pomogao nego što im je naškodio.

Fuka je bio pritvaran nekoliko puta tokom perioda od 1978. do 1989. godine, ali se smatralo da nije izvršio ozbiljna krivična dela. Uhapšen je 1989. godine zbog kupovine samo jednog grama heroina. Tokom boravka u zatvoru, branio se ćutanjem, odbijao hranu i vodu, i brzo gubio težinu. Odbijao je saradnju sa zatvorskim osobljem, a čak je koristio urin svojih sobnih kolega kako bi preživeo. Njegova zagonetna situacija intrigirala je lekare, ali je na kraju otkriveno da je koristio urin za svoje potrebe.

Fuka je ostao upamćen kao jedan od poslednjih „žestokih momaka“ starog kova, čiji su postupci bili vođeni čašću, a ne samo kriminalnim interesima. Posle tri meseca istražnog postupka, započelo je suđenje Karanfilu Manojloviću Fuki, poznatom kriminalcu. Stražari su ga odveli u Treći opštinski sud u invalidskim kolicima, budući da se nalazio u izuzetno lošem fizičkom stanju. Tokom suđenja, Fuka je ćutao i nije odgovarao na sudijina pitanja. S obzirom na to da nije želeo da angažuje advokata, dodeljen mu je po službenoj dužnosti, ali ni s njim nije uspostavljao kontakt. Sudija je odlučio vratiti ga u pritvor, odnosno zatvorsku bolnicu.

Fuka je nastavio s ćutanjem i odbijanjem hrane i vode tokom naredna tri meseca. Posle šest meseci u zatvoru, težio je manje od 60 kilograma. Ponovno su ga doveli na suđenje, gde je opet ćutao. Glavni optuženi u procesu preuzeo je na sebe svu krivicu, pokušavajući nagovoriti Fuku da prizna da je heroin kupio od njega. Sudija mu je odredio kaznu od 15 meseci zatvora i pustio ga na slobodu do pravosnažnosti presude. Fuka je odbio progovoriti bilo šta na suđenju.

Nakon pravosnažnosti presude, otišao je u Padinsku Skelu na izdržavanje preostalih meseci kazne. Pojavio se tamo prilično oporavljen, sa osamdesetak kilograma, komunikativan i „normalan“. Komandiri ga upitaše: „Dobro, Fuka, šta ono uradi čoveče?“ Samo im je kratko uzvratio: „Fuka nikad nije bio p*zda i cinkaroš!“