Siksto Rodrigez, poznat kao „Šećerni čovek“, preminuo je u Detroitu u 81. godini života. Rodrigez je bio muzičar čija je karijera krenula u SAD-u, ali je postao popularan nakon što je postao tema dokumentarnog filma „Potraga za Šećernim čovekom“, koji je osvojio Oskara. Njegovi albumi iz sedamdesetih godina nisu postigli uspeh u SAD-u, ali su ga učinili zvezdom u Južnoj Africi, gde su njegove pesme bile inspiracija za belu liberalnu populaciju koja je protestovala protiv aparthejda.

Dokumentarni film „Potraga za Šećernim čovekom“ švedskog reditelja Malika Bendjelula predstavio je Rodrigeza široj publici, a on je postao popularniji od Elvisa u Južnoj Africi. Ipak, Rodrigez je živeo u Detroitu, gde je radio na gradilištima kako bi prehranio svoje tri ćerke. Njegova supruga Koni Rodrigez seća se da njegovi albumi iz 1969. i 1971. godine nisu postigli uspeh, ali je 1979. godine dobio poziv iz Australije koji mu je otkrio njegovu popularnost u Južnoj Africi.

Nakon saznanja o svojoj popularnosti u Južnoj Africi, Rodrigez je otišao tamo da nastupi pred svojim obožavaocima. Njegove pesme su tamo bile zabranjene od strane režima aparthejda, ali su inspirisale ljude da se bore za prava i jednakost. Rodrigezova muzika je postala simbol borbe protiv rata u Vijetnamu, rasne nejednakosti, zlostavljanja žena i društvenih običaja.

Iako nije postigao uspeh u SAD-u, Rodrigezova muzika je imala ogroman uticaj na sve one koji su je čuli. On je bio protestni pevač i tekstopisac za kojeg je većina ljudi nikada nije čula, ali je njegov uticaj daleko prevazilazio granice SAD-a. Njegova muzika i tekstovi su bili inspiracija za borbu protiv nepravde i zahtev za promenom.

Rodrigezov život je bio pun preokreta i izazova, ali je uvek uspevao da ostane svoj i veran svojoj muzici. Iako je svet možda bio spremniji za njega nego što je mislio, njegov uticaj je nemerljiv i njegova muzika će nastaviti da živi kao simbol borbe protiv nepravde i borbe za pravdu i jednakost. Rodrigesov uticaj na muzičku scenu, posebno u Južnoj Africi, je ogroman i njegova muzika će ostati nezaboravna inspiracija za mnoge generacije.

Njegova supruga Koni Rodrigez se priseća da su se albumi Rodrigeza iz 1969. i 1971. godine nisu dobro prodavali. Međutim, 1979. godine je dobio poziv iz Australije čoveka koji mu je rekao da je „jako popularan tamo“. Otputovao je tamo i saznao za svoju popularnost u Južnoj Africi. Nakon završetka aparthejda, Rodrigez je otputovao u Južnu Afriku i tamo nastupio pred svojim fanovima. Njegove pesme su tamo bile zabranjene od strane režima aparthejda, ali je to samo povećalo njegovu popularnost među ljudima koji su se borili za promene.

Rodrigezova priča je inspirativna za sve one koji sanjaju o uspehu i priznanju, ali se susreću sa preprekama i izazovima na svom putu. Njegova muzika je postala simbol borbe protiv nepravde i zahteva za promenom, i nastaviće da inspiriše ljude širom sveta. Rodrigez je možda bio nepoznat većini ljudi u SAD-u, ali je njegov uticaj bio dalekosežan i nemerljiv. Njegova muzika će živeti zauvek kao simbol borbe protiv nepravde i borbe za pravdu i jednakost.