U poslednje vreme, Bosna i Hercegovina bila je središte pažnje zbog akcije „Bojkot u BiH“, koja je imala za cilj da skrene pažnju na određene ekonomske i političke probleme u zemlji. Međutim, prema podacima Poreske uprave Federacije BiH, rezultati ove akcije nisu bili onakvi kakve su organizatori očekivali. Štaviše, promet trgovina je zabeležio rast, što ukazuje na to da bojkot nije imao značajan uticaj na ekonomske aktivnosti.
Na dan 31. januar 2025. godine, ukupni promet na području Federacije BiH iznosio je 251.568.163 KM. Ovi podaci pokazuju da je promet trgovina bio čak veći u odnosu na prethodne dane. Naime, 30. januar 2025. godine, ukupan promet na području Federacije iznosio je 199.668.251 KM, što je u poređenju sa danom kasnije predstavljalo značajan skok. Takođe, sedam dana ranije, 24. januara 2025. godine, promet je bio 175.927.100 KM. Ovi podaci jasno ukazuju na to da se ekonomska aktivnost, umesto da opadne, zapravo povećala tokom perioda kada je bojkot bio na snazi.
Analizirajući promet trgovina, možemo primetiti da je 30. januar 2025. godine zabeležen promet od 101.908.646 KM, dok je u istom danu, samo dan kasnije, taj promet porastao na 101.538.760 KM. Ove brojke sugerišu da su građani, umesto da se pridržavaju bojkota, nastavili da troše i podržavaju lokalne trgovine.
Ova situacija ukazuje na nekoliko važnih faktora. Prvo, može se postaviti pitanje koliko je bojkot bio efikasan kao forma protesta. Mnogi građani možda jednostavno nisu mogli da se odreknu potrošnje, posebno kada su u pitanju osnovne životne namirnice i usluge. Pored toga, ekonomska situacija u zemlji može biti takva da ljudi ne mogu sebi priuštiti da prestanu sa kupovinom, bez obzira na poruke koje dolaze iz protesta.
Drugo, moguće je da su građani bili skeptični prema ciljevima bojkota ili su smatrali da neće imati značajan uticaj na promene koje su tražene. Ova skeptičnost može biti rezultat prethodnih iskustava sa sličnim akcijama koje nisu donele očekivane promene ili poboljšanja.
Treće, postoje i ekonomski faktori koji utiču na promet. U poslednjih nekoliko meseci, inflacija i rast cena osnovnih dobara postali su značajni problemi za domaćinstva. U takvoj situaciji, građani su možda bili primorani da nastave sa potrošnjom, uprkos pozivima na bojkot.
U svakom slučaju, podaci Poreske uprave Federacije BiH jasno pokazuju da je akcija „Bojkot u BiH“ imala suprotan efekat od očekivanog. Umesto smanjenja prometa, zabeležen je rast, što može značiti da su građani, uprkos političkim i ekonomskim pritiscima, nastavili da podržavaju lokalnu ekonomiju.
Ova situacija može biti i podsticaj za organizatore da preispitaju svoje strategije i razmotre kako bi mogli efikasnije mobilizovati građane u budućim akcijama. Takođe, može poslužiti kao indikator za vlasti da prepoznaju i razumeju potrebe i stavove građana, što bi moglo doprineti boljim rešenjima za trenutne probleme.
Na kraju, važno je napomenuti da ekonomski i politički kontekst u Bosni i Hercegovini zahteva stalnu analizu i razumevanje. Akcije poput bojkota mogu imati različite efekte, a njihova uspešnost zavisi od mnogih faktora, uključujući i spremnost građana da se angažuju i podrže inicijative koje teže promenama. Zbog toga, bilo kakva buduća akcija treba da bude pažljivo planirana i usklađena sa stvarnim potrebama i željama građana.
