Knjiga „Zmajeva žena“, koju je napisala Ana Atanasković, istražuje život Jeleni Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Ova knjiga je brzo postala popularna, zauzimajući visoka mesta na listama najtraženijih dela. Uskoro će biti objavljeno i drugo izdanje, što svedoči o njenom uspehu i interesovanju čitalaca.

Knjiga nas uvodi u srednjovekovnu Srbiju, istražujući teme ljubavi, odnosa oca i sina, kao i tragedije poznate kao Kosovska bitka. U središtu priče je Jelena, koja predstavlja spoj evropske i srpske renesanse. Ana Atanasković je na promociji istakla da je imala osećaj kao da je Jelena sama „govorila“ kroz nju dok je pisala roman, što dodatno oslikava emotivnu dubinu priče.

Autorka objašnjava da je „Zmajeva žena“ roman o imanju i nemanju, naglašavajući kako se likovi bore sa svojim sudbinama. Ona veruje da će čitaoci kroz ovu knjigu razviti dublje razumevanje despota Stefana Lazarevića i njegovog vremena. Atanasković je ranije postigla uspeh sa romanom „Moja ljubav Nikola Tesla“, a sa „Zmajevom ženom“ nastavlja da istražuje složene likove i njihove unutrašnje borbe.

U središtu romana je priča o alfa mužjaku i super ženi empati, gde Jelena predstavlja snagu i saosećanje, dok je Stefan prikazan kao talentovan, ali traumatizovan vođa. Književnica Mirjana Mitrović napominje da su istorijski romani često nepravedno potcenjeni i da pisanje takvih dela zahteva mnogo više istraživanja i truda nego pisanje savremenih romana. Ona smatra da „Zmajeva žena“ uspeva da izbegne zamke tipične za ovu vrstu literature, istovremeno pružajući aktuelnu i relevantnu priču.

Roman se dotiče tema koje su i danas aktuelne, poput ljubavi i međuljudskih odnosa, dok istražuje i kulturni kontekst srpske i evropske renesanse. U knjizi se prepliću lične tragedije i istorijski događaji, čime se stvara složena naracija koja poziva čitaoca na razmišljanje o prošlim vremenima i njihovim uticajima na sadašnjost.

Jelena Gatiluzio, kao ključni lik, predstavlja ženu ispred svog vremena. Njena priča nije samo lična, već i deo šireg konteksta srpske istorije. Mitrović ističe da je ova knjiga prilika da se bolje upoznamo sa ženama koje su oblikovale istoriju, ali su često ostajale u senci muških junaka. Jelena, sa svojom snagom i sposobnošću empatije, dobijaju zasluženo mesto u narativu srpske prošlosti.

Stefan Lazarević, kao despot, suočava se sa izazovima svog vremena, a njegova borba za vlast i preživljavanje u turbulentnim vremenima oblikuje njegov karakter. Ova dinamična interakcija između Jeline i Stefana oslikava kompleksne odnose koji su oblikovali istoriju Srbije.

U zaključku, „Zmajeva žena“ predstavlja značajan doprinos srpskoj književnosti, otkrivajući ne samo lične priče likova već i društveno-kulturne aspekte jednog turbulentnog perioda. Kroz ovu knjigu, Atanasković daje glas ženama koje su često zaboravljene, a istovremeno pruža duboko emocionalno iskustvo koje će čitaoci pamtiti. Ova knjiga nije samo priča o ljubavi i ratu, već i o snazi ljudskog duha i sposobnosti za empatiju, koja je i dalje relevantna u savremenom društvu.