U poslednje vreme, trgovinske tenzije između Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Meksika dodatno su se pojačale zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carine od 25 odsto na robu iz ovih zemalja. Ova odluka, koja je stupila na snagu nedavno, mogla bi značajno uticati na poslovanje između ovih severnoameričkih država, koje zajedno čine tržište vredno više od 1,8 biliona dolara. Automobilska industrija se posebno ističe kao jedna od najpogođenijih sektora.
Decenijama su američke kompanije razvijale složene lance snabdevanja u automobilskoj industriji, sa značajnom proizvodnjom koja se odvija u Meksiku i Kanadi. Prema podacima S&P Global Mobility, više od 20% automobila i kamioneta koji se prodaju u SAD dolazi iz ovih zemalja. Ova zavisnost od stranih tržišta čini američku automobilsko industriju ranjivom na promene u trgovinskoj politici.
U 2023. godini, SAD su iz Meksika uvezle automobile i kamionete u vrednosti od 69 milijardi dolara, što je više nego što je uvezeno iz bilo koje druge zemlje. Iz Kanade je uvezena roba u vrednosti od 37 milijardi dolara. Ove brojke jasno pokazuju koliko su ova dva tržišta ključna za američku automobilsko industriju.
Uvođenje carina može dovesti do povećanja troškova proizvodnje i prodajnih cena automobila, što bi moglo smanjiti konkurentnost američkih proizvođača na domaćem i međunarodnom tržištu. Pored toga, povećanje carina može izazvati lančanu reakciju, gde bi i druge industrije mogle osetiti pritisak zbog povećanih troškova sirovina i komponenti, što bi moglo rezultirati smanjenjem proizvodnje i otpuštanjem radnika.
Ekonomisti upozoravaju da bi ovakve mere mogle dovesti do inflacije, jer bi potrošači mogli biti prisiljeni da plate više za proizvode koji su postali skuplji zbog carina. Ovo može dodatno oslabiti kupovnu moć američkih potrošača i dovesti do smanjenja potražnje za automobilima, što bi na kraju moglo rezultirati daljim smanjenjem proizvodnje i gubicima radnih mesta u automobilskoj industriji.
Pored automobilske industrije, druge industrije kao što su elektronika, građevinski materijali i poljoprivreda takođe bi mogle biti pogođene ovom odlukom. Mnoge američke kompanije zavise od komponenti koje dolaze iz Meksika i Kanade, i povećanje carina moglo bi otežati poslovanje ovih firmi.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da su Kanadske i Meksičke vlasti izrazile zabrinutost povodom ovih carinskih mera. Oni smatraju da bi uvođenje carina moglo negativno uticati na trgovinske odnose i ekonomski rast u regionu. Takođe, postoji bojazan da bi ovakvi potezi mogli uzrokovati trgovinske sukobe koji bi se mogli proširiti i na druge sektore, što bi dodatno destabilizovalo ekonomiju severne Amerike.
U svetlu ovih informacija, mnogi analitičari pozivaju na dijalog između tri zemlje kako bi se pronašlo rešenje koje bi bilo u interesu svih strana. Trgovinski dogovori, kao što je NAFTA (sada USMCA), omogućili su slobodnu trgovinu između SAD, Kanade i Meksika, i povratak na protekcionističke mere mogao bi imati dugoročne negativne posledice.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se tržište prilagoditi novim okolnostima i koje će mere preduzeti vlade kako bi zaštitile svoje ekonomije. U svakom slučaju, jasno je da će uvođenje carina imati značajan uticaj na poslovanje između SAD, Kanade i Meksika, a naročito na automobilski sektor koji je ključan za ekonomiju ovih zemalja.
