Formiranje jedinstvene javne baze svih neporeskih dažbina koje plaćaju privreda i građani je predloženo kao rešenje za veliki broj neporeskih nameta sa kojima se suočavaju privrednici u Srbiji i regionu. Kako je navedeno u novom biltenu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ovakav sistem već postoji u Republici Srpskoj (BiH) gde postoji registar neporeskih nameta već više od pet godina.
Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović je iznela očekivanje da će se Srbija ugledati na primer RS i uspostaviti sličan sistem, ističući da su pre nekoliko godina zajedno sa KPMG-om, uz podršku USAID-a, analizirali više od 1.200 nameta na republičkom nivou u više od 500 zakona i podzakonskih akata.
Kroz ovaj projekat, NALED i njegovi partneri su identifikovali veliki broj neporeskih nameta koji dodatno otežavaju poslovanje privrednicima, te su istaknuli potrebu za transparentnošću i dostupnošću informacija o svim neporeskim dažbinama koje postoje. Implementacija jedinstvene javne baze svih ovih dažbina bi omogućila bolju preglednost, olakšala bi poslovanje privrednicima i uticala na smanjenje administrativnih troškova.
Osim toga, ovakav sistem bi omogućio i veću kontrolu nad nametima koje plaćaju građani, pružajući im jasno razumevanje troškova i obaveza koje imaju. Transparentnost u vezi sa neporeskim nametima je ključna za jačanje poverenja privrede i građana u državu, kao i za povećanje efikasnosti sistem.
Iz iskustva Republike Srpske možemo videti da je uspostavljanje registra neporeskih nameta bilo od velike koristi za privrednike i da je doprinelo smanjenju administrativnih prepreka i boljem poslovanju. Srbija bi mogla da sledi ovaj primer kako bi poboljšala poslovni ambijent i stvorila konkurentnije tržište.
Na globalnom nivou, smanjenje administrativnih troškova i pojednostavljenje poreskog sistema su važni faktori za privlačenje investicija i unapređenje poslovnog okruženja. Kroz uspostavljanje jedinstvene javne baze svih neporeskih dažbina, Srbija bi mogla da pokaže svoju spremnost za reformu i modernizaciju administracije, što bi privuklo nove investitore i podstaklo ekonomski rast.
Neporeski nameti, poput taksi i naknada, često se zanemaruju u javnom diskursu, ali imaju značajan uticaj na poslovanje preduzeća i život građana. Transparentnost u vezi sa ovim dažbinama je ključna za stvaranje fer i efikasnog poslovnog okruženja, u kojem će se privrednici osećati sigurno i zaštićeno.
Uvođenje jedinstvene javne baze svih neporeskih dažbina bi omogućilo vođenje evidencije o svim nametima na jednom mestu, čime bi se olakšala komunikacija između privrede i institucija. Takođe bi se omogućilo nadležnim organima da prate i analiziraju efekte ove dažbine, kako bi se eventualno uskladili propisi i smanjili negativni uticaji na privrede.
Jedna od prednosti ovakvog sistema je i mogućnost unapređenja poreskog sistema u zemlji, kroz identifikovanje nepotrebnih i dupliranih dažbina. Smanjenje neporeskih nameta bi olakšalo poslovanje privrednicima, omogućilo veću sigurnost i predvidljivost u poslovanju, te bi doprinelo jačanju konkurentnosti na tržištu.
Uvođenje jedinstvene javne baze svih neporeskih dažbina predstavlja korak ka modernizaciji administracije i stvaranju efikasnijeg poslovnog okruženja u Srbiji. Kroz ovakav sistem, privrednici bi imali bolju preglednost troškova poslovanja, građani bi bili bolje informisani o svojim obavezama, a država bi obezbedila transparentnost i efikasnost u naplati dažbina. Ova reforma bi imala pozitivan uticaj na privredu, jačajući poverenje investitora i unapređujući poslovni ambijent u zemlji.
