Predsednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, izjavio je u Briselu da postoji intenzivna namera Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da se reši pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu Rusije. Plenković je naglasio važnost poštovanja postojećih ugovora i nastavka saradnje između Jadranskog naftovoda (JANAF) i NIS-a. On je istakao da se radi na tome da se osigura da eventualne promene ne utiču na ovu saradnju, s obzirom na to da velika većina nafte koja dolazi u Srbiju prolazi kroz JANAF.
U okviru razgovora u Briselu, Plenković je upozorio na mogućnost uvođenja sankcija od strane SAD-a prema NIS-u zbog ruskog vlasništva. On je podsetio da je o ovoj temi razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Plenković je istakao da je struktura vlasništva NIS-a od ključnog značaja, s obzirom na to da je 50% kompanije u ruskom vlasništvu, dok dodatnih 6% takođe pripada Rusiji, ali nije pod sankcijama.
Hrvatski premijer je naglasio da JANAF i NIS imaju važne ugovore koji su na snazi još dve godine. On je ukazao na to da Hrvatska ima naftni terminal i terminal tečnog prirodnog gasa na Krku, koji su od značaja za susedne zemlje.
Plenković je rekao da Srbija neće ostati bez nafte zbog situacije sa Hrvatskom, naglašavajući da je ključno naći održivo rešenje koje će biti korisno za JANAF, energetsku politiku i ekonomiju Srbije. „Niko ne želi da Srbija ostane bez nafte i Hrvatska sigurno neće biti predvodnik takve politike“, rekao je Plenković.
U kontekstu saradnje između JANAF-a i NIS-a, Plenković je naglasio da Srbija praktično dobija svu naftu putem Jadranskog naftovoda, od Omišlja do rafinerije u Pančevu. On je istakao da je potrebno naći rešenje koje će zadovoljiti sve strane, ukazujući na to da su svi akteri razgovarali o ovoj temi i da su svima jasno da je ovo od zajedničkog interesa.
Plenković je takođe dodao da Hrvatska, kao ključni snabdevač, neće onemogućiti Srbiju u snabdevanju energentima, s obzirom na to da Srbija zavisi od Hrvatske u velikoj meri. „Barže koje dolaze Dunavom sa Crnog mora mogu prevesti samo male količine, što nije dovoljno za funkcionisanje“, naglasio je.
Istakao je da Hrvatska ulaže u svoju energetsku infrastrukturu, kao i da je razvoj terminala u Omišlju i Jadranskog naftovoda od suštinske važnosti za energetsku sigurnost. Plenković je naglasio da Hrvatska želi da iskoristi svoju geostratešku poziciju kako bi obezbedila diversifikovano snabdevanje energentima ne samo za sebe, već i za susedne zemlje.
Ova situacija se odvija u kontekstu šireg geopolitičkog okvira, gde je vlasništvo nad energetskim resursima postalo ključno pitanje, ne samo za Srbiju i Hrvatsku, već i za ceo region. Plenković je istakao da je saradnja između država u regionu od suštinskog značaja za stabilnost i prosperitet, te da je potrebno raditi na rešenjima koja će omogućiti održiv razvoj i sigurno snabdevanje energentima.
U zaključku, Plenković je naglasio da je važno da sve strane rade zajedno kako bi se pronašli odgovarajući odgovori na izazove koji se postavljaju u oblasti energetike, a posebno u svetlu promena na globalnoj sceni i potencijalnih sankcija koje bi mogle uticati na poslovanje NIS-a. Saradnja između Hrvatske i Srbije, posebno u oblasti energetike, ostaje ključna za budućnost obe zemlje, a dijalog i konsultacije su nužni kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja.
