Poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) trenutno se odvija bez ometanja, uprkos tome što je kompanija stavljena na listu američkih sankcija usmerenih protiv Rusije. U saopštenju za Tanjug, iz NIS-a su potvrdili da su snabdevenost njihovih benzinskih stanica i rad Rafinerije nafte u Pančevu stabilni i redovni. To znači da kompanija uspeva da isporučuje sve potrebne naftne derivate na domaće tržište.

Nakon što su sankcije uvedene, iz NIS-a su naglasili da će analizirati sve potencijalne posledice po poslovanje. Njihov fokus ostaje na očuvanju stabilnosti na tržištu naftnih derivata u Srbiji. Sankcije su uvedene od strane Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija, a NIS je dodan na listu zajedno sa kompanijama Gaspromnjeft i Surgutnjeftgaz, koje su takođe pod sankcijama.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, komentarisao je ovu situaciju, ističući da je reč o ozbiljnim sankcijama koje zahtevaju izlazak ruskog interesa iz NIS-a. On je najavio da će tražiti od buduće američke administracije da ponovo razmotri odluku o sankcijama prema NIS-u, dok je takođe naglasio da je situacija teška i da će se o njoj morati razgovarati na višem nivou.

Sjedinjene Američke Države su u okviru svojih sankcija ruskom energetskom sektoru naložile da se do 27. februara završe finansijske operacije sa Gaspromnjeftom i Surgutnjeftgazom. Velika Britanija se pridružila ovoj akciji, što pokazuje širenje međunarodnog pritiska na rusku energetsku industriju.

Ministarstvo finansija SAD sprovelo je sveobuhvatne mere kako bi smanjilo ruske prihode od energije, uključujući sankcije protiv dva najveća ruska proizvođača nafte. Ove akcije obuhvataju sankcije protiv 183 tankera, desetina trgovaca, kao i nekih rukovodilaca u ruskom naftnom sektoru. Mnogi od sankcionisanih brodova prevoze ne samo rusku, već i sankcionisanu iransku naftu, što dodatno komplikuje situaciju na svetskom tržištu.

Osim toga, u okviru sankcija našle su se i kompanije koje pružaju pomorsko osiguranje, a koje su smeštene u Rusiji. Sankcije se takođe odnose na projekte tečnog prirodnog gasa i veliki ruski naftni projekat, kao i na entitete iz trećih zemalja koji podržavaju ruski izvoz energije.

Na crnoj listi sankcija su se našli visoki zvaničnici kao što su generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov i direktor Gaspromnjefta Aleksandar Djukov. Ove mere su deo šireg plana SAD da ometaju finansiranje ruskih operacija u Ukrajini.

Ministarka finansija Dženet Jelen naglasila je da su Sjedinjene Američke Države preduzele sveobuhvatne mere protiv ključnih izvora prihoda Rusije. Takođe, dodala je da je fokus Vašingtona na ometanje energetskih prihoda Kremlja, što ukazuje na ozbiljnost i odlučnost američkog pristupa ovom pitanju.

Ove sankcije su postavile dodatni pritisak na rusku ekonomiju, a analitičari očekuju da će se efekti ovih mera osećati i na globalnom tržištu energije. Očekuje se da će NIS, kao i druge kompanije u regionu, morati da se prilagode novim uslovima i da preispitaju svoje poslovne strategije kako bi se nosili sa posledicama sankcija.

U svetlu ovih događaja, budućnost NIS-a i njegovih operacija postaje sve neizvesnija, a kompanija će morati da donese ključne odluke kako bi očuvala svoju poziciju na tržištu i obezbedila stabilnost snabdevanja energentima za domaće potrošače.