Polja pod pšenicom u južnoj Bačkoj izgledaju veoma dobro zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama. Stručnjaci i poljoprivrednici veruju da će situacija biti još bolja nakon prvog prihranjivanja biljaka krajem meseca. Ostvaren je značajan porast površina pod pšenicom, a istovremeno su smanjene površine pod sojom i kukuruzom zbog suše. Proizvođačima se preporučuje analiza zemljišta pre prihranjivanja useva.
Situacija s pšenicom u južnoj Bačkoj se izgleda konačno popravlja. Ratari su se vratili hlebnom žitu u pravo vreme, povećavajući površine pod ovom kulturom i do 30 odsto. Zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, polja pod pšenicom izgledaju veoma dobro, posebno ona posejana u optimalnom roku uz primenu odgovarajuće agrotehnike. Stručnjaci i poljoprivrednici veruju da će sigurno biti još bolje nakon prvog prihranjivanja biljaka koje sledi krajem meseca. Pšenici ide naruku ova relativno blaga zima, biljke su zdrave i nabujale i zasad imaju sve uslove za nastavak rasta i razvoja, budući da su od jesenje setve do sada ipak dobile određene količine padavina.
Agronom Živko Vasin iz Osnovne zemljoradničke zadruge „Žunji-Silak“ u Temerinu ističe da su zadovoljni stanjem strnina na svih ukupno oko 340 hektara koje su zasejali početkom oktobra, od kojih je 280 hektara pod pšenicom, a ostatak zauzima ječam. U toj zadruzi su povećali površine pod hlebnim žitom za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. I poljoprivrednik iz Kaća Mladen Mihajlov takođe povećao površine na oko 25 katastarskih jutara. Obavio je setvu krajem oktobra i početkom novembra i vrlo je zadovoljan kako su biljke ušle u zimu i njihovim sadašnjim stanjem. Posebno je bitno to što ih nisu napale bolesti.
Siniša Murgaški, proizvođač iz Čeneja, obavio je setvu sredinom oktobra i ističe da je pšenica u vrlo dobrom stanju. Imaju pod pšenicom oko 20 hektara, što je znatno više nego prethodne godine. Smanjili su površine pod sojom i kukuruzom, zbog suše koja tokom leta uzima danak u proizvodnji. U Srbiji je pšenicom posejano oko 700.000 hektara, što je za nekoliko desetina hiljada hektara više nego prethodnih godina.
Proizvođačima stručnjaci preporučuju da pre prihranjivanja useva obave analizu uzoraka zemljišta, kako bi na osnovu dobijenog rezultata što preciznije primenili odgovarajuće vrste i količine mineralnih đubriva. Potrebno je takođe da ratari povremeno obilaze polja, kako bi blagovremeno uočili eventualne pojave bolesti ili glodara. Opravdano je očekivanje da će ovakva situacija sa pšenicom u južnoj Bačkoj doneti dobar prinos.
