Procenjena direktna šteta za srpske kompanije, prouzrokovana jednostranom odlukom Prištine o zabrani ulaska robe iz centralne Srbije na Kosovo do 1. maja ove godine, iznosi 216 miliona evra. To je, prema rečima rukovodioca Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandra Radovanovića, mereno samo neostvarenim plasmanom robe, bez troškova preusmeravanja proizvoda na druga tržišta i trenda rasta izvoza. U 2022. godini, ukupan izvoz robe iz centralne Srbije na Kosovo iznosio je 293,4 miliona evra, dok je prošle godine opao za 51,9 odsto, vrednovan na 141,2 miliona evra.
Radovanović ističe da primena zabrane uvoza srpske robe nanosi štetu kako srpskim, tako i firmama registrovanim na Kosovu. Dodaje da su značajan deo štete pretrpele i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, a učestvuju sa 40 odsto u plasmanu robe na Kosovo. PKS je tokom leta 2023. godine poslala više od 80 pisama najvišim čelnicima EU, ambasadama Kvinte, delegacijama EU u Beogradu i Prištini, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku, specijalnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru, kao i privrednim komorama u Evropi i svetu, pozivajući ih da se ove prepreke što pre otklone.
Jednostrana odluka Prištine da zabrani ulazak proizvoda iz centralne Srbije na Kosovo doneta je pre godinu dana, 14. juna 2023. godine. Postojala je potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda do 8. jula, nakon čega je doneta odluka da se embargo primenjuje samo na gotove proizvode, dok su sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva, hrana za životinje, mašine i oprema izuzeti.
Ova zabrana nije uticala samo na srpske kompanije, već i na kompanije registrovane na Kosovu, kao i međunarodne kompanije sa proizvodnim pogonima u Srbiji. Njihov udeo u plasmanu robe na Kosovo iznosi 40 odsto, što govori o široj ekonomskoj povezanosti regiona.
Centar za regionalnu saradnju PKS prati razvoj situacije i radi na rešavanju problema koji su nastali usled ove zabrane i sigurnosnih pretnji koje se pojavljuju. Cilj je postizanje rešenja koje će omogućiti normalizaciju trgovine i komunikacije između centralne Srbije i Kosova.
Važno je naglasiti da direktna šteta koju su pretrpele srpske kompanije nije jedina posledica ove zabrane. Postoje i nevidljive posledice, poput gubitka poslovnih prilika, padanja poverenja između kompanija i uticaja na dugoročne odnose među regionalnim partnerima.
PKS ističe važnost rešavanja ovog problema ne samo za srpske kompanije, već i za region u celini. Bez normalizacije trgovinskih odnosa između centralne Srbije i Kosova, obe strane će pretrpeti štetu i izgubiti priliku za dalji ekonomski razvoj.
U međuvremenu, srpske kompanije i dalje trpe posledice ove zabrane, gubeći priliku za plasmanom robe na kosovsko tržište. Važno je raditi na pronalaženju rešenja kako bi se ova situacija što pre prevazišla i omogućilo normalno poslovanje između dve strane.
Ključno je da se politički i ekonomski lideri obe strane angažuju u dijalogu i postignu dogovor koji će obe strane zadovoljiti. Samo kroz saradnju i dogovor može se postići održivo rešenje koje će omogućiti normalan protok robe i otvoriti nova vrata za saradnju i razvoj celog regiona.
