Na današnji dan, 24. marta, obeležava se 26 godina od početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Ova vojna akcija, poznata kao „Saveznička sila“, koju je izvela NATO alijansa, ostavila je dubok trag u svesti naroda, a mnogi poznati ličnosti, posebno pevači, se sećaju tih tragičnih trenutaka.

Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, koja je kroz vreme izgradila uspešnu muzičku karijeru, otvoreno govori o svojim bolnim uspomenama na te dane. Ona smatra da su posledice bombardovanja trajne i ističe: „I toliko godina kasnije, na ovaj dan se bude bolne uspomene na sramotnu demonstraciju sile, agresiju i zločinački napad na našu zemlju. Najveća sramota u Evropi nakon Drugog svetskog rata.“ Ceca je naglasila da su ljudske žrtve, bolesti i razrušena infrastruktura tek neki od trajnih efekata bombardovanja.

Dragana Jana Todorović, rodom sa Kosova i Metohije, takođe se priseća tuge koju je osećala dok je bila daleko od domovine. Tokom bombardovanja nije bila u Srbiji, već u inostranstvu, a njeni roditelji su bili na Kosovu. „Žalila sam i tugovala za svojom familijom i celim mojim narodom,“ rekla je Jana, izražavajući duboku emotivnu povezanost sa svojom domovinom.

Lepa Lukić, koja je u vreme bombardovanja bila na turneji u Kanadi, takođe nosi sećanje na te teške dane. „Sve vreme bombardovanja nismo mogli da se vratimo u zemlju. Osamnaest meseci sam bila neprekidno u Kanadi,“ prisetila se Lepa, naglašavajući koliko je bila zabrinuta za svoju porodicu koja je ostala u Srbiji. Tokom svojih nastupa u Torontu, pevala je „Vidovdan“ i delila bol svog naroda.

Ćerka Dragice Radosavljević Cakane bila je u devetom mesecu trudnoće kada su počeli napadi. „Bila sam izbezumljena kada su se začule prve sirene,“ seća se ona, ističući koliko je situacija bila stresna. Drago joj je što je njena majka bila u Beogradu u trenutku kada su bombe padale, ali je i dalje osećala strah i zabrinutost.

Mnoge pevačice su se u tim trenucima okupile s narodom, pevale na trgovima i mostovima, uprkos opasnosti. „Posebno mi je u sećanju ostalo kada sam s kolegama pevala na mostovima i trgovima dok su bombe padale svuda oko nas,“ rekla je Cakana. Njihova hrabrost da ostanu uz narod u tako teškim trenucima svedoči o snazi zajedništva i solidarnosti.

Osim ličnih sećanja i emocija, bombardovanje je ostavilo i trajne posledice na društvo. Infrastruktura je bila razrušena, a mnogi su izgubili svoje bližnje. Pevačice često ističu da je važno da se sećamo tih dana kako bismo osigurali da se slične tragedije nikada više ne ponove. „Da ne nabrajam dalje, ne budimo ljudima bolne uspomene već da se nikome ne ponovi,“ naglašava Ceca.

Ove uspomene i refleksije ne odnose se samo na lične tragedije, već ukazuju na potrebu za pomirenjem i razumevanjem. Činjenica je da su mnogi ljudi, uključujući umetnike, bili pogođeni ratom na različite načine, ali zajednički cilj ostaje – izgradnja mira i budućnosti bez sukoba.

Dok svet slavi razne obljetnice i istorijske događaje, važno je da se prisetimo onih koji su prošli kroz teške trenutke kako bismo učinili sve što je u našoj moći da izgradimo bolji svet za buduće generacije. Sećanje na 24. mart 1999. godine nosi sa sobom bol, ali i snagu da se borimo za pravdu i mir, kako u našem regionu, tako i širom sveta.