Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, uveo je nove mere u okviru svog ekonomskog plana tokom događaja poznatog kao „Dan oslobođenja“. On je najavio da će od ponoći po lokalnom vremenu na snagu stupiti nove carine, uključujući one koje će se primenjivati na automobile inostrane proizvodnje sa stopom od 25 procenata. Ove informacije su objavljene tokom konferencije za štampu, gde je Tramp istakao da se ovaj dan može smatrati prekretnicom za američku industriju.
Na spisku zemalja koje će biti pogođene novim tarifama nalazi se i Srbija, kojoj će biti uvedene carine od 37 procenata. Tramp je istakao da je cilj ovih mera zaštita američke proizvodnje i radnih mesta. On je naglasio da je prethodnih decenija Amerika bila „pljačkana“ od strane drugih zemalja, kako saveznika tako i neprijatelja, i da se mora obezbediti prioritet domaće industrije.
Tramp je naveo da će uzvratne carine biti postavljene na osnovu carina koje su druge zemlje uvele prema SAD. Na primer, Kina će biti pogođena carinama od 34 procenata, s obzirom na to da se carine koje Kina naplaćuje na američke proizvode kreću oko 67 procenata. Ostale zemlje na spisku uključuju Evropsku uniju sa carinama od 20 procenata, Veliku Britaniju sa 10 procenata, Vijetnam sa 46 procenata, Japan sa 24 procenata, Indiju sa 26 procenata, Južnu Koreju sa 25 procenata, i Tajland sa 36 procenata.
Tokom svoje izjave, Tramp je apelovao na svetske lidere da promene svoju trgovinsku politiku kako bi dobili izuzeće od ovih uzvratnih carina. Njegova poruka bila je jasna: zemlje koje su se prema SAD loše ophodile suočiće se sa strožim merama, uključujući ne-novčane barijere. Tramp je izrazio uverenje da će se američki poslovi i fabrike ponovo vratiti u Sjedinjene Američke Države, čime bi se podstakao domaći ekonomski rast i smanjila zavisnost od stranih proizvoda.
Pored ekonomske dimenzije, Tramp je istakao emocionalnu komponentu ovih mera, tvrdeći da je njegovo delovanje u skladu sa željama i potrebama američkog naroda. „Moramo na prvom mestu brinuti o našim ljudima“, rekao je Tramp, naglašavajući da je cilj ovih carina da zaštite američke radnike i potrošače.
Ove mere predstavljaju nastavak Trampove politike „Amerika na prvom mestu“, koja se fokusira na zaštitu domaće proizvodnje i kreiranje novih radnih mesta. Kritičari, međutim, upozoravaju da bi ovakva politika mogla izazvati trgovinski rat, što bi potencijalno moglo naškoditi američkoj ekonomiji. Uvođenje ovih carina može rezultirati povećanjem cena za potrošače, kao i smanjenjem konkurentnosti američkih proizvoda na međunarodnom tržištu.
Trampova administracija već je suočena sa kritikama zbog prethodnih trgovinskih mera, a mnogi analitičari smatraju da bi nove carine mogle dodatno pogoršati odnose sa ključnim trgovinskim partnerima. U svetlu ovih najava, mnogi se pitaju kako će međunarodna zajednica reagovati i kakve će posledice ovo imati na globalnu ekonomiju.
U zaključku, Trampova najava novih carina označava značajnu promenu u američkoj trgovinskoj politici, koja će imati dalekosežne posledice ne samo za Sjedinjene Američke Države, već i za zemlje širom sveta. Dok se Tramp nada da će ove mere podstaći povratak proizvodnje u SAD, izazovi sa kojima se suočava globalna ekonomija ne mogu se ignorisati, a budućnost američke trgovinske politike ostaje neizvesna.
