Univerzitet u Beogradu beleži pad na Šangajskoj listi treću godinu zaredom. Ključno za razvoj nauke u Srbiji je povećanje finansijskih sredstava za naučno-istraživačku delatnost. Kriterijumi za rangiranje su broj radova objavljenih u naučnim časopisima, broj visoko citiranih nastavnika u određenim oblastima, kao i dobitnici Nobelove nagrade. Srbija se dobro kotira u oblasti prirodnih nauka, ali nedostaje podrška u vidu međunarodnih projekata. Univerzitetu u Beogradu preostaje samo da na kriterijumu broja objavljenih radova pokuša da popravi svoj plasman na listi.Đorđević sa Instituta za fiziku ističe da je neophodno dugoročno ulaganje države u nauku, ali izdvajanja za naučno-istraživačku delatnost ne prelaze 0,4 odsto u poslednjih pet godina, iako se najavljuje da će ići do 1 odsto. Prorektor Univerziteta u Beogradu smatra da je stvar prestiža biti na Šangajskoj listi, ali ističe dobre rezultate univerziteta. Međutim, Sindikat nauke ističe da je kod eksperimentalnih nauka potrebno više ulaganja u opremu kako bi se smanjila stagnacija. Univerzitet u Beogradu se prvi put našao na listi 2012. godine, a ove godine je zauzeo između 501. i 600. mesta. Taj pad na listi mogao bi da se poboljša samo povećanjem broja objavljenih radova. Osim Univerziteta u Beogradu, na listi se našao i Univerzitet u Novom Sadu koji je prošle godine ispao sa liste. Na prestižnoj listi su se takođe našli Univerzitet u Ljubljani i Univerzitet u Zagrebu.