Posle nedavne dodele Oskara, mnogi su saglasni da su prestižne nagrade otišle u prave ruke. Filmovi poput „I m still here“, „Anora“ i „The Brutalist“ izdvojili su se po izuzetno velikim ocenama i predstavljaju vredan izbor za gledanje. Reakcije na dodelu su bile pozitivne, a mnogi su istakli kvalitet i raznovrsnost ovogodišnjih pobednika.
„I m still here“ je emotivna drama koja je osvojila srca publike i kritičara. Film se zasniva na stvarnim događajima u Brazilu tokom vojne diktature. Priča prati junakinju Junis Paive, koja se suočava sa represijom režima dok pokušava da pronađe odgovore o nestanku svog muža, političkog aktiviste Rubensa Paivea. Ovaj film osvetljava bolne istine o političkim nestancima i borbi pojedinca protiv autoritarnog sistema, a sve to kroz snažnu glumačku izvedbu Fernande Tores. Kritičari su pohvalili dubinu i emocionalnu težinu priče, smatrajući je važnim doprinosom filmskoj umetnosti i društvenoj svesti.
Drugi film koji je privukao pažnju je „Anora“, crnohumorna i dirljiva drama o mladoj egzotičnoj igračici Anori, koja se udaje za sina ruskog oligarha, Vanju. Kada vest o njihovom iznenadnom braku stigne u Rusiju, Vanjini roditelji odlučuju da odmah dođu u Njujork kako bi po svaku cenu sprečili ovu neplaniranu bračnu zajednicu. Film istražuje teme ljubavi, porodice i kulturnih razlika, a kroz humor i dramu, pruža uvid u savremene romantične i društvene izazove.
„The Brutalist“ je još jedna značajna filmska priča koja prati vizionarskog arhitektu Lasla Tota i njegovu suprugu Eržebet. Laslo Tot, mađarski arhitekta jevrejskog porekla, preživljava Holokaust i nakon Drugog svetskog rata seli se u SAD sa suprugom. Film je dobio pohvale za svoju dubinu i kompleksnost, ali i kritike zbog dužine. Reditelj Korbet je odgovorio na komentare o dužini filma, ističući da je besmisleno raspravljati o trajanju filma, uporedivši to sa kritikama knjige zbog broja strana. Ovaj film istražuje teme identiteta, preživljavanja i umetnosti, nudeći dubok uvid u život i rad arhitekata u turbulentnom vremenu.
Reditelj Korbet je posebno naglasio važnost filma „The Brutalist“ i odbacio kritike o njegovoj dužini. On je izjavio: „Ovaj film radi sve ono što nam je rečeno da ne smemo raditi. Mislim da je glupo kritikovati dužinu filma – to je kao da kritikujete knjigu jer ima 700 umesto 100 strana.“ Ova izjava ukazuje na njegovu posvećenost umetničkom izražavanju i umetnosti kao takvoj. Korbet je uveren da filmovi treba da istražuju složene teme i da im treba vremena da se razviju, a ne da budu ograničeni vremenskim okvirima koje postavljaju tržišni standardi.
Sve tri priče donose jedinstvene perspektive i duboke emocije, a njihova popularnost na dodeli Oskara ukazuje na to da su publika i kritičari spremni da prihvate kompleksne narative i raznovrsne teme. Tokom ove dodele, nagrade su se dodeljivale filmovima koji su, ne samo zabavljali, već i izazivali razmišljanje o važnim društvenim pitanjima.
Osim umetničkog kvaliteta, ovi filmovi su se istakli i po snažnim glumačkim izvedbama, što dodatno doprinosi njihovom uspehu. Publika je imala priliku da vidi različite kulture, priče i emocije, što je doprinelo bogatstvu ovogodišnje dodele nagrada.
U zaključku, dodela Oskara 2023. godine bila je prekretnica koja je pokazala da se u svetu filma vrednuju različitost i kvaliteta. Filmovi „I m still here“, „Anora“ i „The Brutalist“ predstavljaju savremene klasike koji će sigurno ostati u pamćenju gledalaca i kritičara, otvarajući vrata za dalja razmišljanja o temi identiteta, ljubavi i borbe protiv nepravde. Ova dodela nagrada ne samo da je nagradila talentovane umetnike, već je i podstakla važne razgovore o društvenim pitanjima koja su i dalje prisutna u savremenom svetu.
