U današnjoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda usvojena je sramna Rezolucija o genocidu u Srebrenici, što je izazvalo veliku pažnju i reakcije u međunarodnoj zajednici. Rezolucija je usvojena sa 84 glasa „za“, 19 „protiv“ i 68 „uzdržanih“ glasova. Osim toga, tokom izlaganja diplomata zemalja prisutnih u GS UN, često je bilo spominjanje ratova u drugim delovima sveta, kao što su rat Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, kao i genocid u Ruandi.
Genocid u Ruandi, takođe poznat kao genocid nad Tutsima, dogodio se između 7. aprila i 19. jula 1994. godine tokom građanskog rata. Tokom ovog perioda, naoružane Hutu milicije ubijale su pripadnike manjinske etničke grupe Tutsi, kao i neke umerene Hutu i Tva. Prema Ustavu Ruande, preko milion ljudi stradalo je u genocidu, iako tačan broj poginulih nije poznat. Procene sugerišu da je broj ubijenih oko 500.000 do 800.000 Tutsija, što je slično broju ubijenih Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata.
Pobunjenička grupa Ruandski patriotski front (RPF) izvršila je invaziju na severnu Ruandu tokom građanskog rata. Međutim, nijedna strana nije uspela da stekne odlučujuću prednost, pa je vlada predsednika Juvenala Habjarimanom potpisala sporazum sa RPF-om u nadi da će završiti rat. Habjarimanino ubistvo 6. aprila 1994. godine bio je katalizator za genocidna ubistva koja su usledila, a tokom njih su ubijeni ključni vođe Tutsi i umereni vojni i politički lideri Hutua.
Genocid u Ruandi šokirao je svet svojom veličinom i brutalnošću, ali nijedna država nije intervenisala da silom zaustavi ubistva. Milicija je koristila mačete i puške za ubijanje žrtava, dok je seksualno nasilje bilo rašireno i procenjuje se da je oko 250.000 do 500.000 žena silovano tokom genocida. Nakon što je RPF zauzeo teritoriju, genocid je završen, a vlada i izvršioci su pobegli u Demokratsku Republiku Kongo.
Posledice genocida u Ruandi su bile dugotrajne i duboke, a 1996. godine RPF je pokrenuo ofanzivu na Zair, što je označilo Prvi rat u Kongu. Danas, Ruanda ima dva državna praznika posvećena žrtvama genocida, a „ideologija genocida“ i „divizionizam“ su krivična dela. Rezolucija o genocidu u Srebrenici i pomen genocida u Ruandi u Generalnoj skupštini UN podsećaju na važnost suočavanja sa prošlim tragedijama i sprečavanje njihovog ponavljanja u budućnosti.
