Grčka vlada ističe ekonomski rast zemlje kao uspeh, ali građani Grčke se suočavaju sa sve većim siromaštvom, uprkos oporavku ekonomije. Iako je uspon grčke ekonomije doneo blagi napredak u standardu života u poređenju sa prosekom EU, on nije značajno poboljšao situaciju u Grčkoj, koja i dalje ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja Evrozone.

Do 2009. godine, BDP Grčke po glavi stanovnika bio je blizu proseka EU, ali od tada je Grčka zaostala za 10 zemalja u Evropi po životnom standardu. Trenutno je Grčka druga najsiromašnija zemlja u Evropi, odmah iza Bugarske, a jaz između ove dve zemlje se ubrzano smanjuje.

Snažan oporavak ekonomije nije uspeo da zaustavi dublje siromaštvo u Grčkoj. Posledice finansijske krize i sprovođenje mera štednje, koje su bile neophodne radi spasavanja zemlje od MMF-a i EU, imale su dugotrajan negativan uticaj na grčku privredu. Kao rezultat toga, ekonomija Grčke je i dalje značajno manja nego pre krize, dok je ekonomija EU zabeležila rast.

Podaci o siromaštvu u Grčkoj su zabrinjavajući, pri čemu se ističe visok procenat mladih ljudi u teškoj materijalnoj i socijalnoj deprivaciji. U 2023. godini, više od četvrtine grčkog stanovništva bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je oko 2.658.400 ljudi. Posebno je zabrinjavajuća visoka stopa siromaštva među mladima od 18 do 24 godine, koja je više od dvostruko veća od evropskog proseka.

Grčka takođe drži negativne rekorde u siromaštvu dece, pri čemu je skoro 22 odsto maloletnika bilo u opasnosti od siromaštva u 2023. godini. Pokazatelji siromaštva su se ponovo pogoršali od 2020. godine, što ukazuje na duboke socijalno-ekonomske izazove sa kojima se Grčka suočava.

U zaključku, iako grčka ekonomija beleži rast, siromaštvo i socijalna deprivacija ostaju ozbiljan problem za građane ove zemlje.