Broj obolelih đaka u školama širom Srbije može biti dvostruko veći nego što je zvanično prijavljeno, izjavio je epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović. Ova izjava dolazi u trenutku kada se epidemiološka situacija u zemlji komplikuje, iako je prethodnih nedelja zabeležen trend smanjenja broja opština koje koriste kombinovani model nastave, a još manje onih koje su prešle na onlajn nastavu.
Medicinski deo Kriznog štaba već danima naglašava potrebu za uvođenjem onlajn nastave na najmanje 10 dana. U međuvremenu, Ministarstvo prosvete razmatra ovu opciju kao mogućnost, ali još uvek nije donelo konačnu odluku. Tiodorović je istakao da se na terenu situacija razlikuje od prijavljenih podataka, jer se ne testiraju sva deca. Mnogi učenici dolaze u školu sa simptomima, a roditelji ih šalju uprkos sumnjama na zaraženost, čime se izlažu riziku i ostali đaci.
Ministarstvo prosvete i dalje tvrdi da se zaražavanje dece ne dešava u školama, već od „spoljnih faktora“. Njihov stav da je onlajn nastava poslednja opcija, a da školski sistem nije dovoljno doteran, odražava se i na smanjenju broja škola koje koriste kombinovani model nastave. Međutim, početkom ove nedelje, ovaj stav počinje da se preispituje.
Ministar prosvete Branko Ružić najavio je sastanak sa zdravstvenim delom Kriznog štaba kako bi se razmotrila mogućnost prelaska na onlajn nastavu. On je napomenuo da porast zaraženih među mladima ne govori o izvoru zaraze u obrazovnim strukturama, već da je situacija kompleksna i da je potrebno doneti racionalnu odluku. Ružić je istakao da je teško organizovati onlajn nastavu za mlađe razrede osnovne škole, jer se postavlja pitanje ko će čuvati tu decu.
Moguće rešenje između medicinskog i obrazovnog sistema moglo bi biti uvođenje kratkog onlajn perioda, posebno s obzirom na predstojeće praznike, kada bi se moglo spajati sa vikendom. Ovaj pristup bi omogućio deci da ne budu u kolektivu nekoliko dana, čime bi se moglo smanjiti širenje virusa.
Međutim, stavovi nastavnika i roditelja o onlajn nastavi su podeljeni. Neki smatraju da je to loše rešenje za obrazovno-vaspitni rad, dok drugi navode da je situacija u određenim školama stabilna. Primetno je da škole nisu oduševljene idejom prelaska na onlajn nastavu, a direktori škola ističu da je situacija pod kontrolom, iako se suočavaju sa izazovima kao što su zamene za zaražene nastavnike.
Direktor srednje medicinske škole „Beograd“ Predrag Jovanović naglasio je da je situacija u njihovoj školi trenutno dobra i da su roditelji zabrinuti zbog želje dece da se druže. Ipak, osnovne škole su pod najvećim znakom pitanja, jer bi prelazak na onlajn nastavu predstavljao veliki problem za roditelje, posebno za najmlađe učenike.
Dragoljub Gacić, direktor OŠ „Nikola Tesla“ u Vinči, ukazao je na to da većina roditelja nije za onlajn nastavu, ali da se škola trudi da održi nastavu uprkos izazovima. Slične stavove dele i direktori drugih osnovnih škola, koji smatraju da je učenje u učionici sigurnije za decu nego onlajn nastava, gde su prepušteni roditeljima.
U zaključku, situacija u školama je kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata pre nego što se donesu konačne odluke. Stručnjaci se slažu da je važno da se prioriteti postave tako da se zaštiti zdravlje dece, ali i da se obezbedi kontinuitet obrazovanja. Prelazak na onlajn nastavu trebao bi biti poslednji korak, kada su iscrpljene sve druge opcije.
