Prema preliminarnim podacima ruske Federalne državne službe za statistiku (Rosstat), u Rusiji je ove godine požnjeveno ukupno 124,96 miliona metričkih tona (MT) žitarica. Ova cifra uključuje 82,4 miliona MT pšenice. Iako su ovi podaci značajni, oni predstavljaju smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, kada je Rusija ubrala 144,96 miliona MT žitarica. Ova informacija je preneta putem TASS-a, koji je istakao da je smanjenje proizvodnje žitarica uočen trend.
Zvanična prognoza za žetvu žitarica u Rusiji za 2024. godinu iznosi 130 miliona metričkih tona, što sugeriše da bi se proizvodnja mogla stabilizovati u narednoj godini. Ove brojke ukazuju na to da ruska poljoprivreda, koja je jedna od ključnih grana ekonomije, može biti pod pritiskom različitih faktora, uključujući klimatske promene, tržišne uslove i globalne ekonomske trendove.
Prema podacima Rosstata, osim pšenice, u ovoj godini je požnjeveno i 1,16 miliona MT raži, 16,7 miliona MT ječma, 13,2 miliona MT kukuruza i tri miliona MT ovasa. Ova raznovrsnost u proizvodnji žitarica ukazuje na to da Rusija nastavlja da igra važnu ulogu na globalnom tržištu žitarica.
Pored žitarica, Rusija je takođe zabeležila značajne prinose drugih poljoprivrednih kultura. U ovoj godini ubrano je 16,6 miliona MT suncokreta, što ukazuje na održivu proizvodnju ulja. Takođe, proizvodnja soje iznosi sedam miliona MT, a uljane repice 4,7 miliona MT. Ove kulture su ključne za prehrambenu industriju i izvozne aktivnosti, posebno u kontekstu globalne potražnje za biljnim uljima.
U segmentu povrća, Rusija je u ovoj godini požnjevena 18 miliona MT krompira i 13,8 miliona MT povrća. Ovaj uspeh u povrtlarstvu ukazuje na to da se ruski poljoprivrednici uspešno prilagođavaju tržišnim zahtevima i potrebama domaćeg stanovništva. Takođe, u ovoj godini je zabeleženo i 3,87 miliona MT voća, što dodatno naglašava raznovrsnost ruske poljoprivrede.
Ove brojke su značajne jer pokazuju ne samo količinu proizvedenih poljoprivrednih proizvoda, već i potencijal ruskih poljoprivrednika da se prilagode promenama u globalnom tržištu. U svetlu trenutnih globalnih ekonomskih izazova, uključujući inflaciju i promene u trgovinskim praksama, ruski agrarni sektor može biti podložan različitim pritiscima koji mogu uticati na buduće prinose.
Klimatske promene su takođe faktor koji se ne može zanemariti. S obzirom na to da se poljoprivreda oslanja na prirodne uslove, svaka promena u klimi može značajno uticati na prinose. U tom smislu, ruske vlasti i poljoprivrednici će morati da pronađu načine da se prilagode i minimizuju rizike koji dolaze sa promenama u vremenskim uslovima.
Osim toga, globalne tenzije i trgovinski sukobi mogu dodatno uticati na rusku poljoprivredu. Rusija je jedan od vodećih izvoznika žitarica u svetu, a svaka promena u međunarodnim trgovinskim odnosima može imati dalekosežne posledice. U tom kontekstu, važno je pratiti kako se ove situacije razvijaju i kakav će uticaj imati na buduće prinose i strategije ruskih poljoprivrednika.
U zaključku, podaci o žetvi žitarica u Rusiji za 2023. godinu ukazuju na značajne promene u poljoprivrednom sektoru. Iako je došlo do smanjenja u ukupnoj proizvodnji, diversifikacija kultura i stabilna proizvodnja drugih poljoprivrednih proizvoda pružaju određenu sigurnost. Sledeće godine će biti ključno pratiti kako će se ova situacija razvijati i kakve će strategije biti usvojene u cilju očuvanja i povećanja prinosa.
