Arhiv javnih skupova, tim koji se bavi brojanjem prisutnih na protestima i javnim okupljanjima, koristi jednostavne metode kako bi odredio broj ljudi na ovim događajima. Prema izjavama članova tima, brojanje se vrši kroz analizu dostupnih slika i video snimaka, uz pomoć besplatnog softvera, ali često i bez njega. Njihov pristup se zasniva na osnovnim veštinama brojanja, a ne na složenim statističkim analizama.

U intervjuu za „Juronjuz“, jedan od članova tima istakao je da su njihovi alati za brojanje vrlo jednostavni. „Troje nas je u timu, ne postoje ljudi koji se bave statistikom i verovatnoćom, ali to nije ni potrebno. Sve što je potrebno da bi radili ovaj posao je da umete da brojite. To je jedina veština koja je potrebna za to“, rekao je. Član tima je dodao da većinu protesta, koje su izbrojali, zapravo broje uz pomoć programa Paint, gde označavaju glave na fotografijama kako ne bi ponovo brojali.

Iako se koristi i neki softver za olakšavanje brojanja na većim skupovima, tim ističe da je to više pitanje organizacije nego sofisticiranih tehnoloških alata. „Softver je potpuno mistifikacija u celoj ovoj priči,“ naglasio je član tima. Ova izjava otvara pitanja o tačnosti i metodi njihovog rada, s obzirom na to da se na društvenim mrežama često postavljaju sumnje u broj prisutnih na protestima.

S druge strane, za „B92“ su izjavili da koriste besplatan program namenjen histopatološkim analizama, što dodatno komplikuje razumevanje njihovog pristupa. Kako je tim objašnjavao, oni ne smatraju da im je potrebna dodatna prezentacija ili objašnjenje svog rada, jer veruju da svaki posmatrač može lako da izbroji prisutne.

Nakon ovih informacija, postavlja se pitanje koliko su njihove metode pouzdane i da li je njihov pristup ozbiljan ili se radi o pokušaju da javnost obmanu. Ova dilema postaje još jasnija kada se uzmu u obzir komentari i reakcije javnosti na njihove procene broja prisutnih.

Proteste u Srbiji prate različiti mediji i organizacije koje se bave analizom javnih skupova. Međutim, pristupi brojanju i metodama koje koriste često su predmet rasprava i kritika. Mnogi smatraju da su procene broja prisutnih na protestima često politizovane, zavisno od strane koja ih sprovodi. Tim Arhiva javnih skupova se suočava s izazovom da dokaže svoju nepristrasnost i tačnost svojih procena.

Jedan od ključnih aspekata ovog pitanja je transparentnost. Kako bi se povećalo poverenje javnosti, tim bi trebao razmotriti mogućnost da javno predstavi svoje metode i rezultate, kako bi građani imali uvid u to kako se dolazi do određenih brojki. U eri gde su informacije lako dostupne i gde se često preispituje istinitost podataka, od suštinske je važnosti da organizacije koje se bave ovakvim pitanjima imaju jasne i proverljive metode.

U svakom slučaju, situacija oko brojenja prisutnih na protestima i javnim okupljanjima ostaje kompleksna i izazovna. Bez obzira na korišćene metode, važno je da se građani osećaju informisano i da imaju poverenja u procese koji se sprovode. U svetu gde je percepcija često podložna manipulaciji, transparentnost i jasnoća u radu timova koji se bave ovakvim pitanjima postaju ključni faktori za održavanje demokratskog prostora i javnog dijaloga.