Slučaj saobraćajne nesreće koja se dogodila u Mojsinju, u kojoj su izgubili život Aleksandar Milošević i njegova majka Milica, konačno je dobio pravni epilog. Apelacioni sud u Kragujevcu je potvrdio oslobađajuću presudu vozaču autobusa „Pejić turs“, E.Š., koji je optužen da je izazvao nesreću vozeći pre brzinom i preticajući preko pune linije. Ova presuda dolazi skoro šest godina nakon tragičnog incidenta koji se odigrao 11. maja 2019. godine.
Prema informacijama iz optužnice, nesreća se dogodila kada se Aleksandar Milošević, vozač „mercedesa“, uključio u saobraćaj i zaustavio da skrene u svoju ulicu. U tom trenutku, autobus je, navodno, preticao preko pune linije i udario u „mercedes“, pri čemu je Milica Milošević na mestu nastradala, dok je njen sin povredama podlegao na putu do bolnice.
Iako je presuda potvrđena, čitav slučaj prati niz kontroverzi. Žalba javnog tužioca ukazuje na to da je uništen tahograf, da je veštak izlazio na lice mesta bez odobrenja suda, a da je sudija, koji je doneo oslobađajuću presudu, ranije imao minimalno iskustva u krivičnim slučajevima. Takođe, prethodni sudija je tražio izuzeće iz predmeta zbog sumnje u nepristrasnost.
U žalbi se takođe navodi da sud u Čačku nije sproveo rekonstrukciju događaja, što je bio zahtev Apelacionog suda. Javnom tužiocu je jasno da sud nije odredio ključne dokaze, uključujući ispitivanje svedoka na licu mesta, što bi moglo da utiče na ishod suđenja.
Apelacioni sud je u svom rešenju istakao da su žalbeni navodi javnog tužioca neosnovani i da je teret dokazivanja na tužilaštvu. Ukazali su na to da nije pouzdano utvrđena brzina vožnje autobusa, niti su ispitani svi relevantni svedoci. Brzina vozača je priznana kao nedozvoljena, ali nije smatrana uzrokom nesreće.
U prethodnoj odluci Apelacionog suda, naglašeno je da sud nije dokazao da je vozač autobusa bio u fazi preticanja i da je, prema svedočenju, njegov autobus bio delimično u levoj saobraćajnoj traci, dok je „mercedes“ bio u njegovoj traci. Ovo je ukazivalo na mogućnost da je vozač „mercedesa“ mogao biti odgovoran za nesreću, što je dodatno komplikuje situaciju.
Iako su svedoci tvrdili da je vozač autobusa bio u prekršaju, sud je utvrdio da nije došlo do prekršaja koji bi vodio do krivične odgovornosti. Ova odluka, uz sve kontroverze i sumnje u postupak, ostavlja mnoge otvorene pitanja o pravdi i odgovornosti u saobraćaju.
Ovaj slučaj ukazuje na potrebu za dodatnim reformama u pravosudnom sistemu, posebno u vezi sa pitanjima saobraćajnih nesreća, kako bi se izbegle slične tragedije i osiguralo da pravda bude zadovoljena za sve strane.
